Други век – Слободан Шијан

Почетком осамдесетих година прошлог века Слободан Шијан је за четири године снимио четири филма по којима ће остати у аналима српске и бивше југословенске кинематографије.

Публика се радо одазивала биоскопима у којима су приказивани Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг, Како сам систематски уништен од идиота, Давитељ против давитеља, а поводом стогодишњице филмске уметности, Академија за филмску уметност и науку је Ко то тамо пева прогласила за наш најбољи филм.

Међутим, аутор који је имао један од најбољих почетака у историји нашег филма, није наставио тако силовито као на почетку каријере и после петог филма Тајна манастирске ракије (1988) пуних петнаест година је чекао на снимање новог филма, тако да је наставио опус тек у 21. веку када је режирао два филма: Сироти мали хрчки (2003) и С.О.С - Спасите наше душе (2007) који нису поновили успех његових раних радова.
Међутим, Слободан Шијан је опстао у нашој филмској уметности као изузетно значајна појава чије се име изговара са истинским поштовањем. А како сада види време у коме је створио своје најуспешније филмове, против чега се и како борио и какав је белег носио, говори у емисији Други век у којој између осталог открива зашто се никада није осећао као део југословенског филма и како су се његови најпознатији филмови у иностранству ишчитавали другачије него код куће.

Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић а редитељ је Владимир Момчиловић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво