понедељак, 19. јул 2021, 22:30
Тумачење живота: Здравко Вајагић
Здравко Вајагић, један од дивова српске ликовне сцене, самосвојан, никоме и ничему налик, стамен у настојању да укупно биће своје посвети трагању за суштином слике. И како је заорао – на тој бразди остаде, до дана данашњега.
Ђак великог Гвозденовића и охрабрен одобравањима Пеђе Милосављевића - прохујао је кроз наш свет - видиљив тек неколицини посвећених, оних којима је дато да разумеју којим се то Вајагић Здравко јадом забавио. О њему, нажалост, нема великих аналитичких текстова, поред једне монографије (Здравко Вучинић, Спонтани пут до дела, 2017). Та лењост историчара уметности надомештена је исправним ставовима, а особито истичемо како је Вајагићево дело разумео песник Љубиша Ђидић, што је потврдио и у надахнутим говором на отварању у УЛУС-овој галерији 2007. (Пут сакупљача сопствене смоле, Књижевне новине, март 2007).
Самостално је излагао преко тридесет пута и учествовао на бројним групним изложбама. Награђиван је више пута.
Реприза 20.7.2021. у 03:50 и 11:50
Коментари