Читај ми!

Арт зона: Влахо Буковац – Сликар непролазне лепоте

Један од најславнијих сликара југословенског региона, Влахо Буковац, кога су сматрали традиционалним модернистом, био је изузетно утицајан и харизматичан сликар и педагог, космополита, личност која је у свим срединама где је живела и радила оставила значајан траг и стекла висок друштвени углед и признања.

Рођен је Цавтату 1855. године, а са 11 година, без родитеља, отиснуо се у Америку. После неколико година, вратио се у Цавтат, па затим отпловио у Цариград, па поново у Америку, овог пута у Перу и Сан Франциско, где почиње да слика за своју душу. Са двадесет година, одлучан у намери да се посвети сликарству, уметничко школовање започиње у Паризу, 1877. године. Веома брзо етаблира се на европској уметничкој сцени. У својој богатој и динамичној каријери живео је и стварао у Лондону, Ливерпулу, Загребу, Бечу, Прагу. У више наврата боравио је у Србији где је израдио репрезентативне портрете наших владара и чланова њихове породице: краљице Наталије и краља Милана Обреновића, затим, краљице Драге и краља Александра Обреновића, као и краља Петра I Карађорђевића и краља Александра Карађорђевића. За заслуге на изради портрета одликован је највиших државним признањима: Таковским крстом петог степена, као и Орденом Светог Саве.

Вишеструко је награђиван на париским салонима, био је председник Хрватског друштва умјетности Медулић, изабран је за дописног члана Чешке академије наука и уметности, био је почасни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, као и члан Српске краљевске академије. Предавао је на Академији ликовних уметности у Прагу. Умро је у Прагу 1922. године, а сахрањен у родном Цавтату.

Ретроспективна изложба Влахо Буковац - Сликарство непролазне лепоте, после двогодишњих припрема, приређена је у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. Аутор изложбе и пратеће монографије је историчар уметности, др Игор Борозан, професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Представљено је 35 дела - портрета и аутопортрета, актова и жанр сцена, насталих у периоду између 1878. и 1922. године.

реприза, 13. септембар у 03:35 и 11:35

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво