На веслу прича: Дејан Бошњак - Тиски човек

„Идем да донесем рибе...“, а не да упецам, уловим, тако су некада говорили Тиски људи. Јер Тиса је чудо, Панонска лепотица. Уме да буде груба. Замисли да памтиш њен век, и знаш у очи људе са њених обала, знаш им нарав благу и плахост трена, солидарност и муку. Чујеш тамбурице и осећаш мирис непревазиђеног фиш паприкаша. Песме си јој певао. Сећаш се кад је историја донела лешеве, али и када се река сама излечила од људског зла. Замисли бесконачне заласке Сунца, децу која се играју, девојке и момке у удварању, очи срне на обали, воду која се пије... Има ко памти.