Хајдучија у Србији и Југославији: Горски цареви, 1-7

Шта се десило са хајдуцим, а посебно са хајдучијом после одласка Турака из ових крајева, не пише ни у једном историјском уџбенику и било би занимљиво чути професоре историје на ту тему...

Зашто је прича о тој појави постала и остала табу историјска тема у сенци митологизоване слике хајдука у колективној свести? Зашто никоме није била важна чињеница да се ослобођена Србија а касније Југославија више од 150 година безуспешно борила са хајдучијом и да је Краљевина Југославија у једном моменту имала највише паравојних јединица на свету? И зашто готово сви ми знамо за Чаругу и хрватски Зелени кадар а не знамо ништа о нашим горским царевима, који су у једном моменту успоставили паралелну власт у Србији. Како то да никада нисмо чули за београдске хајдуке или за хајдучицу Миљу са Балкана о којој је писала сва европска штампа крајем 19. века, или за читаву плејаду наших међуратних дилинџера... и тако редом. Код нас је хајдучија због наших специфичних историјских околности трајала дуже него у другим земљама Европе и Америке. Кажу да је последњи хајдук стрељан чак 1942. године у Ужицу!

Анимације у серијалу је одрадио Алекса Гајић, графичку обраду Борко Ћирић, директор фотографије је Милан Станић, монтажу потписује Владимир Радовановић а
уредник и аутор серијала је Оливера Панчић.

Реприза, 30. новембар у  02:55

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво