Час анатомије: Живот писца после смрти

Свет не почиње од данас и ми знамо, видимо, да ово није први час анатомије под капом небеском, али још се могу сазнати нове ствари, посматрањем, сецирањем и вивисекцијом, праксисом и сумом искустава која су нам доступна.

Аутор ове реченице је писац Данило Киш и њом се завршава увод Кишове књиге Час анатомије. Рембрантов Час припадао је неком другом времену и као што је Киш записао, никако није могао бити једини. Све док постоји потреба за анализом, описом и вивисекцијом ствари и појава. Данило Киш је свој час одржао културној јавности која није могла или умела да разуме његову Гробницу за Бориса Давидовича. Писац Данило Киш поново је у центру пажње после предлога који долази из Суботице да му се постхумно додели звање почасног грађанина Суботице.

Ново издање Часа анатомије анализира питања: каква је постхумна судбина великих писаца, када једно друштво постаје зрело да прихвати наслеђе које велики писци остављају, како се у тумачењу њихових дела преламају књижевни и ванкњижевни разлози и због чега је однос између писца и једног друштва најчешће тензичан и карактерише га више неразумевање него разумевање.

О томе у емисији разговарају песник и издавач Гојко Божовић, писац и есејиста Слободан Владушић и писац и колумниста Мухарем Баздуљ.

Уреднице емисије: Марија Ненезић и Јасмина Врбавац
Реализаторка: Маја Мандић

Реприза, 18. јун у  10:00

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво