Привредна историја Србије 1804-1914: Телеграф, телефон и електрика

Мада на први поглед делује глорификујуће. велике технолошке изуме друге половине деветнаестог века Србија је прихватала веома брзо.

Десет година после његове прве примене 1855. уведен је телеграф. Године 1882. краљ Милан је лично потписао концесију за увођење телефона Панти Михајловићу, а исте године у Народном позоришту засветлела је прва електрична сијалица. Захваљујући телеграфу, отворен је пут за школовање и запошљавање жена у државним службама. У прву Поштанско-телеграфску школу уписано је 1891. године 76 ученица.

Градоначелник Београда др Влада Ђорђевић, формирао је 1884. године комисију која ће пресудити које осветљење треба да буде уведено у Београду: гасно или електрично. Два велика имена наше науке, хемичар др Марко Леко и инжењер Ђорђе Станојевић, повешће полемику која је и данас узор методичног сучељавања аргумената. Залагање Ђорђа Станојевића однеће превагу. Београд је тако после Барселоне постао други град у Европи са електричним уличним осветљењем.

Сниматељи Душан Живковић и Хаџи Владан Мијаиловић, монтажа Ксенија Савићевић, аутор и уредник Божидар Ђуран

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво