Оставштина за будућност: Десанка Максимовић

Десанка Максимовић, песник и приповедач, рођена је 16. маја 1898. у селу Рабровици крај Ваљева, у породици учитеља Михаила Максимовића. Гимназију је завршила у Ваљеву, а студије упоредне књижевности, општу историју и историју уметности на Филозофском факултету у Београду.

Радила је као професор гимназије у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Првенствено је писала песме, али и приповетке и романе. Спада међу наше најистакнутије и најчитаније књижевнике. Лирика јој је интимна, топла, сензибилна, непосредна и музикална. Прве песме објавила је 1920. године у београдском књижевном часопису Мисао. Омиљена је и као дечји писац. Преводила је са словеначког, руског, француског и бугарског језика. Носилац је многих друштвених признања: Вукове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Крагујевца, Седмојулске и Награде АВНОЈ-а. Од 1966. члан је САНУ - овако започиње емисију сценариста и редитељ Света Павловић. Песникиња, у разговору са књижевником Бранком В. Радичевићем, износи своја сећања на родну Бранковину, предратни Београд и људе са којима се дружила.
Уредник емисије Миливоје Бегенишић; сценарио и режија Света Павловић; сниматељ Миливоје Животић.

реприза, 1. август у 10:24

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво