Историја науке: Милева Марић Ајнштајн

Милева Марић Ајнштајн (1875-1948) научник, истраживач, математичар, физичар... Била је аутор научних радова о аналитичкој механици и инфрацрвеном зрачењу, али и педантни истраживач, који је физичке појаве са лакоћом претварао у математичке једначине. Супруга Алберта Ајнштајна - једног од најзнаменитијих умова модерне науке, остала је дубоко заклоњена његовом сенком.

После завршеног гимназијског образовања, као најбољи ђак у генерацији, уписала је Краљевску школу у Шапцу, а убрзо потом породица Марић преселила се у Загреб. У то време, крајем деветнаестог века, девојкама није било дозвољено да студирају, па је Милева уз специјалну дозволу присуствовала предавањима из физике у Загребу. Матурирала је у Швајцарској и уписала медицину у Цириху. Убрзо је прешла на државну Политехничку школу, на студије математике и физике. Била је пета жена која је похађала ту школу и прва на Одсеку за студије математике и физике. После успешно окончана два семестра, отишла је у Хајделберг и код професора Ленарда, добитника Нобелове награде за физику, проучавала фотоелектрични ефекат. Била је фасцинирана небеском механиком и астрономијом, али и односом између атома и растојањима, на којима долази до њиховог судара, а тај је феномен научно приказала. Када се вратила у Цирих, успех са почетка студија почео је да слаби. Није положила завршни испит. Веза са Албертом Ајнштајном бивала је све бурнија, упркос противљењу његових ближњих. Венчали су се 1903. године. У њиховој породици с временом су настали вредни научни радови, пресудни за развој модерне физике и достојни Нобелове награде. Општу теорију релативитета, којом се доказује да време и простор нису непромењиви, Ајнштајн је објавио 1916. године. Скромна и од јавности сакривена жена уваженог физичара, говорила је: Ми смо једна стена, један камен. Лик Милеве Марић Ајнштајн, у овој епизоди, оживела је Миљана Нешковић, време у којем је живела: костимограф Биљана Михаиловић, гардеробер Наташа Живковић, сценограф Мирјана Андрејевић, директор фотографије Драгослав Бојковић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели, редитељ Иван Милановић... Уредник и сценариста серије Историја науке Борислава Николић, стручни консултант проф. др Александар Петровић.

реприза, 16. мај у 02:00 и 10:00 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво