Час анатомије: Награде, смисао и бесмисао

Да ли би многи познати и признати уметници данас били на трону изузетности да, некада у младости, нису освајали вредне награде? Да ли би наставили да се баве уметничким радом до тренутка када им признања више и не значе много да нису добили подршку ауторитета?

У Србији данас имамо више од 400 књижевних награда, награде за филм, позориште и телевизију су на другом месту, а награде за музику и визуелне уметности по бројности заостају за књижевним предводницима на челу колоне. Многи тврде да имамо више награда него писаца и уметника, те се поставља питање смислености вредновања и система вредовања и одлучивања о награђенима.
Друштво без уметности не може, награде су значајан стимуланс, али када постају штетне за друштво и појединца? О томе говоре гости ван студија, уметници, новинари, критичари, а у студију редитељ Срдан Голубовић и писац Игор Маројевић.
Уреднице емисије су Марија Ненезић и Јасмина Врбавац

реприза у 10:12

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво