Моја лепа Србија: Бабушница, први део

Када вас путеви господњи, и они сасвим људски, што вијугају пустим планинским пределима југоисточне Србије, поведу у правцу Бабушнице, очекујете да ћете на крају, завршити у каквој врлети.

Ненадано, пред вама се отвара питома лужничка котлина. Бабушница се скрасила у срцу те зелене заравни.

Лужница је живописан, миран и леп крај са пространим пределима исконски чисте природе. Где год кренули и како год се окренули, окружени сте жубором малих таласа што се пене бели као невесте, дубоким зеленилом пропланака и ливада, шапатом природе која не жели да поремети ваш унутрашњи мир.

Далеко од фабричких димњака, разних гасова и испарења, далеко од сваке буке и хуке, природа је остала чиста и разиграна у својој исконској раскоши и лепоти.

Ако се и где може задовољити потреба човека модерног доба да побегне из загушљивог загрљаја разних градова и урбаних стега, то је могуће учинити у овом крају.

Уредник: Владимир Новаковић

Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељи: Павле Танасијевић и Жељко Јовановић
Монтажа: Јакша Бакочевић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво