Bombardovanje RTS-a ratni zločin

Tokom napada NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju ozbiljno je prekršeno međunarodno pravo, a ni posle 10 godina otkako je bombardovana srpska državna televizija niko nije izveden pred lice pravde, ocenila je međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel".

"Bombardovanje sedišta srpske radio-televizije bio je nameran napad na jedan civilni objekat i kao takav predstavlja ratni zločin", izjavila je stručnjak ove organizacije za Balkan Šan Džouns.

"Amnesti" podseća da je prilikom napada na zgradu RTS-a u centru Beograda 23. aprila 1999. godine stradalo 16 civila, te da je napad bio "deo kampanje koja je trajala od marta do juna iste godine u kojoj je život izgubilo oko 500 civila, a povređeno 900 lica".

Ljudi su stradali, naglašava se u članku objavljenom na vebsajtu ove ogranizacije, uglavnom zbog toga što su napadi vršeni proizvoljno i što nisu preduzete neophodne mere da bi se zaštitilo civilno stanovništvo.

"Amnesti" naglašava da su sami zvaničnici NATO početkom 2000. godine izjavili da su RTS bombardovali zbog propagandne uloge koju je imao, "kako bi oslabili moral stanovništva i oružanih snaga", te da nisu izdali posebno upozorenje iako su znali da se u zgradi nalazi mnogo civila.

S tim u vezi, "Amnesti" ocenjuje da su civilne žrtve mogle da budu izbegnute da su se "snage NATO u potpunosti držale pravila ratovanja".

Sprovesti nezavisnu istragu

Ova organizacija poziva Alijansu i njene države članice da sprovedu nezavisne istrage, preuzmu potpunu odgovornost i obezbede nadoknadu za žrtve i njihove porodice.

"Amnesti" naglašava da je još početkom 2000. godine tražila da se žrtvama obezbedi nadoknada, ali da to ni u kom pogledu do sada nije učinjeno, uprkos sudskim procesima u sudovima u Srbiji i iniciranju slučajeva u Evropskom sudu za ljudska prava, koji su odbačeni kao neprihvatljivi.

Organizacija posebno ističe da su mnogi problemi, koji su podrili poštovanje međunarodnog humanitarnog zakona i zakona o zaštiti ljudskih prava tokom kampanje protiv SRJ, kao što je nedostatak jasne komandne strukture i procesa odlučivanja o izboru ciljeva, sada prisutni u operacijama Alijanse u Avganistanu.

"Izgleda da NATO ništa nije naučio na svojim greškama iz bombardovanja Jugoslavije. Štaviše, stiče se utisak da se vratio korak unazad u pogledu transparentnosti, te objavljuje manje informacija o napadima koje izvodi u Avganistanu nego što je to činio tokom bombardovanja Jugoslavije", rekla je Džounsova.

"Najjači vojni savez na svetu ima obavezu da postavi najviše standarde u zaštiti civila prema međunarodnom humanitarnom zakonu. On mora da snosi odgovornost za svako kršenje tog zakona", naglasila je Šan Džouns iz organizacije "Amnesti internešenel".

SEEMO zahteva da NATO prizna grešku

Organizacija medija jugoistočne Evrope (SEEMO) sa sedištem u Beču je povodom desetogodišnjice bombardovanja zgrade RTS, apelovala na NATO da prizna da je bila greška gađati medijsku kuću i da osigura nezavisnu istragu tog napada u cilju zadovoljenja pravde i konačnog mira porodicama i kolegama žrtava.

U saopštenju se podseća da je u napadu 23.aprila 1999. poginulo 16 radnika RTS-a i da su oni tog dana, prema srpskim izvorima, bili pozvani od strane uprave RTS da nastave sa radom u toj zgradi i pored odluke vlade da bi RTS trebalo da evakuiše osoblje i opremu na drugu lokaciju.

"Činjenica da je srpski državni medij od nekih shvaćen kao instrument propagande u ratu, ne može biti argument za opravdanje bombardovanja RTS kao legitimne mete", podvukao je generalni sekretar SEEMO Oliver Vujović u saopštenju.

Vujović je istakao da bi SEEMO bi pozdravio potpunu i transparentnu istragu od strane NATO napada na RTS.

Mediji nisu vojni cilj - Media is no military target

Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije (SNS) ispred zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici obeležili su, danas u 13 časova, desetu godišnjicu ubistva 16 medijskih radnika.

Predstavnici udruženja nosili su transparent "Mediji nisu vojni cilj - Media is no military target".

Predsednik UNS-a Nino Brajović ocenio je bombardovanje zgrade RTS-a kao akt "lova na medijske kuće".

Očekujemo da se obnovi istraga o odgovornosti za pogibiju 16 radnika, a naša globalana akcija je poruka koju odavde šaljemo svetu da mediji nisu vojni ciljevi, rekao je Brajović.

UNS i SNS smatraju da ni posle deset godina nije utvrđena potpuna odgovornost za žrtvovanje radnika RTS-a.

Nikakvim argumentima ne može se opravdati da, kada je postalo jasno da su i mediji proglašeni legitimnim ciljem, nije učinjeno ništa da se radnici RTS-a u Beogradu zaštite i izmeste iz zgrade.

Naprotiv, pod pretnjom otkazima nastavili su da rade u zgradi medija sa kojom se licitiralo kada će biti gađana, navodi se u saopštenju dve organizacije.

UNS i SNS ističu da ni posle deset godina nije pokrenuto pitanje odgovornosti NATO-a za bombardovanje medija, iako medijska kuća, kao civilni objekat, ne sme i ne može biti "legitimni vojni cilj".

NUNS: Istraga i odgovornost

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da deset godina od bombardovanja zgrade RTS-a porodice stradalih i javnost još ne znaju ko je, pored NATO, odgovoran za smrt 16 radnika nacionalne televizije.

"NATO je dužan da prizna grešku koju je počinio 23. aprila 1999. godine, a nadležni državni i pravosudni organi Srbije treba da sprovedu detaljnu istragu i utvrde odgovornost tadašnjeg državnog i vojnog vrha i rukovodilaca RTS, koji nisu evakuisali zaposlene, uprkos javnom nagoveštaju da je RTS na listi meta ratne avijacije", navodi se u saopštenju NUNS.

NUNS ocenjuje da se presudom bivšem direktoru RTS-a Dragoljubu Milanoviću ne može okončati utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 radnika, koji su bili žrtvovani zarad državne propagande protiv
NATO.