Mali: Tri stuba predloženog budžeta – očuvanje životnog standarda, kapitalne investicije i energetika

Na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, ministar finansija Siniša Mali je rekao da će bruto domaći proizvod ove godine prvi put preći 60 milijardi evra, dodajući da se isplatilo otvaranje fabrika.

Kako je naglasio, javni dug je 54 odsto.

Govoreći o predlogu budžeta za 2023. godinu, Mali je rekao da su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, kao i da postoje tri stuba - očuvanje životnog standarda građana, kapitalne investicije i energetika.

Očuvanje standarda realizovaće se kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru, rekao je Mali i naveo da su penzije povećane u novembru za devet odsto i da u januaru sledi povećanje od 12,1 odsto, kao i da će plate u javnom sektoru biti povećane 12,5 odsto, a u Vojsci 25 odsto.

Kada je reč o energetici, Mali je najavio aktivno restrukturiranje javnih preduzeća u tom sektoru, istakavši da Srbija ima dovoljno gasa i za građane i za privredu, a da je stigao i ugalj iz Indonezije.

Očuvanje životnog standarda građana 

Kada je reč o očuvanju životnog standarda građana, ministar finansija je podsetio da su od 1. novembra ove godine penzije povećane za devet odsto, i da su 2. decembra već isplaćene prve uvećane penzije za kategoriju „samostalne delatnosti", dok će 6. decembra biti isplaćene uvećane vojne i poljoprivredne penzije, a 10. decembra sve ostale penzije.

"Od 1. januara 2023. godine imamo novo povećanje penzija od 12,1 odsto, što je, zajedno sa devet odsto, kumulativno najveće povećanje penzija, koje u procentima iznosi 20,8 odsto. Dakle, čuvamo životni standard naših najstarijih sugrađana, koji su u februaru ove godine dobili po 20.000 dinara što je najveće jednokratno davanje koje smo imali", naveo je Siniša Mali.

On je najavio i povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto, kao i povećanje plata od 25 odsto za vojsku, jer država želi da da podršku našim vojnicima u aktuelnoj situaciji koja nije nimalo jednostavna, ni naivna, kada je bezbednost naše zemlje u pitanju.

"Takođe, minimalna zarada će od 1. januara biti veća za 14,3 odsto. Pre samo deset godina minimalna zarada je iznosila oko 15.700 dinara, a sada je više nego duplo veća", rekao je ministar finansija.

Prema njegovim rečima, budžetom je predviđeno i dalje rasterećenje zarada, pa je tako od 1. januara 2023. godine planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5 odsto, sa 19.300 na 21.712 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za jedan procentni poen.

"Pre par godina je ukupno opterećenje zarada bilo 64 odsto, a sada će biti 60 odsto. Dakle, opet je država preuzela na sebe teret povećanja minimalne zarade. To smo uradili kako bismo obezbedili mogućnosti za novo zapošljavanje, ili bar, kako ne bi došlo do smanjenja trenutne zaposlenosti", naveo je Mali.

Kapitalne investicije 

Kada je reč o drugom stubu budžeta, kapitalnim investicijama, Siniša Mali je rekao da je predlogom budžeta za kapitalne investicije opredeljeno 6,8 odsto BDP-a, dok je 2010, 2011. godine iznosilo oko 3,1, 3,2 odsto BDP-a.

"Sada imamo visoke stope ulaganja u kapitalne projekte. Nismo odustali ni od jedne kapitalne investicije. U Srbiji se i dalje radi i gradi svuda, i kada su auto-putevi u pitanju, i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, i izgradnja kanalizacione mreže kroz projekat Čista Srbija, i bolnice, domovi zdravlja, škole, preko Ministarstva za javna ulaganja", naveo je ministar, ističući da ulaganje u kapitalne projekte doprinosi daljem rastu BDP-a i kvalitetu infrastrukture kako bi bili još atraktivniji za invetitore.

Ministar je upitao i ko bi, pre par godina, mogao da zamisli da će se u Srbiji ići vozovima koji dostižu brzine od 200 kilometara na čas, a sada je to realnost.

Energetika - rezerva za nabavku gasa i struje

Kada je reč o trećem strubu na kojem se budžet zasniva - energetici, Siniša Mali je rekao da u budžetu postoji rezerva za nabavku gasa i struje, uz ono što smo preuzeli na sebe u sporazumu sa MMF-om, a to je aktivno restrukturiranje preduzeća u sektoru energetike, kako bi u potpunosti stabilizovali energetski sektor u najkraćem periodu i kako bi od tog sektora napravili generator rasta.

Ministar je istakao i da je skladište gasa u Banatskom dvoru puno, da trenutno trošimo gas iz skladišta u Mađarskoj, te da imamo dovoljno gasa za naše potrebe.

Kada je reč o struji, ministar je rekao da je u septembru 2021. godine cena po megavat satu bila 55 do 60 evra, a danas je 300 do 400 evra, a išla je čak i do 500 evra. Prema njegovim rečima, deset puta se promenila cena struje, ali u Srbiji i dalje imamo najjeftiniju struju u Evropi, što pokazuje jačinu države i opredeljenost ka očuvanju životnog standarda građana Srbije.

On je istakao i da se u Zakonu o budžetskom sistemu nalaze i nova fiskalna pravila, koja su dogovorena sa MMF-om, i koja se odnose na plate, penzije, deficit, iznos javnog duga, te da je Vlada posvećena održavanju makroekonomske stabilnosti.

Opozicija kritikovala budžet

Tokom rasprave na skupštinskom odboru više poslanika opozicije uputilo je kritike na predloženi budžet za 2023. godinu, dok su ga predstavnici vlasti podržali.

Poslanik Miroslav Aleksić iz Narodne stranke kao ključne problem naveo je javni dug i netransparentnost i ocenio da se vlast trudi da prikaže kako Srbija ne ide ka krizi javnog duga koji je sada 33 milijarde evra, a u sledećoj godini biće veći.

Ukazao je i na problem netrasparentnosti u budžetskoj potrošnji. Ocenio je da je nekompetentnost u EPS-u veći problem za Srbiju od energetske krize.

Poslanik DS-a Nenad Mitrović rekao je da je realno stanje drugačije od onog što je predstavilo Ministarstvo finansija i rekao da neće podržati budžet.

Poslanik Stranke slobode i pravde Vladimir Obradović ocenio je da se situacija predstavlja ružičastom, a da u stvarnosti nije takva. Istakao je da povećanje plata ne prati stvarni rast troškova života, te da je reč o nepravično linearnom povećanju. Založio se i za brži rast plata u prosveti, koje su ispod republičkog proseka.

Poslanica SNS-a Aleksandra Tomić ocenila je da je Vlada sa predlogom budžeta napravila dobar plan za izazove koji predstoje i naglasila da uvek postoji prilika za rebalans. Njen kolega Nebojša Bakarec podsetio je da su izdvajanja od 15,5 milijardi dinara za kulturu i informisanje sada duplo veća nego 2011. godine, a da je budžet veći 2,5 puta.

Poslanik Dveri Boško Obradović istakao je da budžetski prioritet ne može biti put Niš–Merdare, kao ni izgradnja stadiona, a zapitao se i na šta godišnje ode 150 miliona evra iz budžeta za plaćenje kazni. Založio se i za više transparentnost kada su u pitanju budžetske subvencije stranim investitorima.

Obradović je istakao da će planirana poskupljenja struje i gasa, sa sve dosadašnjim, izazvati cunami cena za obične građane te da neće biti dovoljna planirana povećanja plata i penzija.

Naglasio je da su Dveri za "alternativni budžet" kroz koji bi se građanima isplatile "dugovane zarade iz pljačkaških privatizacija i vratile umanjene penzije", a subvencije usmerile kao domaćoj privredi.

Kroz javno slušanje o predlogu budžeta za 2023. i završnom računu za 2021. godinu Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija dao je više sugestija kao bi transparentnost trošenja javnih finansija bila veća.

Upozorio je da je krajnje neadekvatno kao indikator uspešnosti navesti da bi trebalo imati 2,5 ponude za javnu nabavku prosečno i tako upozorio na problem sa nedovoljnom konkurencijom.

Pred Odborom za finansije je rasprava o izmenama više zakona koji će se sutra naći na skupštinskom zasedanju.