Takovska 10: Spoljna politika Srbije između čekića Zapada i nakovnja Istoka

U prvom izdanju emisije "Takovska 10", gosti su debatovali o spoljnoj politici Srbije u vreme najvećih izazova u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marina Raguš je rekla da iako postoje različita mišljenja unutar njene stranke o spoljnoj politici, da je zvanična politika stranke jedinstvena.

"Mi smo stava da kao mala zemlja, sa iskustvom NATO agresije, zbog svih tih sankcija, građanskih ratova, mi se držimo međunarodnog javnog prava koje uspeva da ovaj međunarodni poredak drži koliko-toliko na okupu, nemamo drugi. Na našoj žrtvi i tragediji napravljen je presedan koji se kao bumerang kreće po svetu i naravno da su sve zemlje pod određenom vrstom sankcija, ali naš stav je principijelan i zastupaćemo ga do kraja", rekla je Raguš.

Podseća da je Srbija osudila agresiju na suverenu državu, ali da principijelno nikome ne uvodi sankcije.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da se formira virtuelni berlinski zid koji deli Evropu na dva dela.

"Ako želimo da napredujemo i nemamo nikakve posledice, treba da sledimo politiku EU. I to je naš stav. Razlog za taj stav je i što politička neutralnost nije moguća – ili sledite politiku EU jer ste deo kontinenta, ili će oko nas podići zid", rekao je Đilas.

Smatra da bi posledica toga bio odlazak investitora, gubitak radnih mesta, pad standarda.

Iako je lično protiv uvođenja sankcija, jer najviše pogađaju običan narod, Đilas kaže da nam u suprotnom preti opasnost da se sami nađemo pod nekim formalnim ili neformalnim sankcijama. Navodi i da usklađivanje sa spoljnom politikom EU znači prihvatanje nekih paketa sankcija.

Narodni poslanik Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević je mišljenja da kada je u pitanju nacionalni interes treba da postoji jedinstvo između vlasti i opozicije.

"Bila je priča da će vlast odmah posle izbora uvesti sankcije Rusije, a Srbija nije i neće ništa promeniti, sve odluke koje su donošene sagledavajući interes građana i nikada nećemo donositi odluke pod pritiskom i ucenama bilo kog međunarodnog faktora", rekao je Milićević.

Navodi i da je protiv sankcija i da rešenje treba da se postigne dijalogom, a ne sankcijama. Pita i da li su građani EU dobili nešto uvođenjem sankcija, i kako bi se bilo šta promenilo kada bi Srbija uvela sankcije Ruskoj Federaciji.

Jasan stav o sankcijama ima i Miloš Jovanović, predsednik Nove demokratske stranke Srbije.

"Apsolutno smo protiv sankcija, a razlog je jednostavan, Ruska Federacija je naš saveznik u mnogo domena i nema pritiska koji to može promeniti. Mogućnost da EU uvede sankcije je ravna nuli, jer se odluka o tome donosi jednoglasno i morate imati neki politički razlog, a nije to što je neka država ostala suverena. Nije dovoljan razlog što su svi doneli, jer mi nismo članica EU i pitanje da li ćemo i postati. To članstvo nije ni blizu", rekao je Jovanović.

Navodi i da ni ekonomski argument ne stoji jer kapital, ističe, beži i iz zemalja EU jer je gas jako skup, a 26 odsto malih i srednjih preduzeća u Nemačkoj je otišlo pod stečaj ili je suspendovalo proizvodnju.

O postizanju jedinstva o nacionalnim pitanjima 

Dragan Đilas je rekao da je Kosovo tema oko koje treba da postoji nacionalni konsenzus, i da mu je žao što je na sednici Skupštine bilo reči koje nisu primerene, jer, kako je naveo, "ljudi koji su na KiM treba da budu mirni kada odu da spavaju, da vide da u Skupštini sede neki ozbiljni ljudi".

Da je propuštena prilika, smatra i Milićević, koji kaže da bi jedinstvo o tom nacionalnom pitanju bilo dobra osnova za nastavak vođenja samostalne i nezavisne politike, uz zadržavanje samostalnosti i nezavisnosti spoljne politike.

I Marina Raguš navodi da je na toj sednici parlamenta propuštena prilika da se pronađe najmanji zajednički imenitelj.

"Mi smo svaki put od 2004. godine pa nadalje, podržali svaki predlog rezolucije, deklaracije koju je vlast donosila, čak i kad smo imali dijametralno suprotna gledišta povodom rešavanja kosovskometohijskog čvora, jer smo smatrali da je pitanje Kosova i Metohije državno, a ne stranačko pitanje", rekla je Raguš.

Jovanović je rekao da bi bilo pogubno kada bi se svrstavali na Zapad ili Istok, jer je Zapad taj koji i dan-danas ugrožava naše najvitalnije državne interese.

Ko su saveznici Srbije 

Na pitanje ko su saveznici Srbiji, Jovanović odgovara da Srbija sa svima treba da sarađuje, ali da drugi treba da imaju razumevanja za naše ciljeve i interese.

"Prirodno je da ćemo sarađivati sa onima koji pokažu više razumevanja za naše interese", rekao je Jovanović.

Đilas je mišljenja da treba da budemo usmereni ka EU jer smo deo Evrope i jer je suština da treba ekonomski da se razvijamo, a Marina Raguš navodi da su saveznici Srbije svi oni koji prepoznaju treći put Srbije, i na Istoku i na Zapadu.

Da ne treba da se bira između Istoka i Zapada smatra i Milićević i dodaje da Srbija treba da jača i regionalnu saradnju, kao što je primer "Otvorenog Balkana".