Lazarevićeva o EU perspektivi regiona: Neophodno je da poradimo na stvarima koje se od nas očekuju

Prošlonedeljni Samit Evropske Unije u Briselu otvorio je brojna pitanja o politici proširenja. Ukrajina i Moldavija dobile su status kandidata, dok su se zemlje Zapadnog Balkana vratile praznih ruku.

Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević kaže za RTS da geopolitika utiče na ponašanje Evropske unije, ali da je ne određuje sasvim.

"Ukrajina, Moldavija i Gruzija, koja ovom prilikom nije dobila status kandidata, ali je dobila evropsku perspektivu, sprovode već više godina svoje sporazume o pridruživanju i te zemlje su već bile na putu sprovođenja reformi koje su kompatibilne sa onima koje sprovodi i Srbija", ističe Lazarevićeva.

Kaže da su analize pojedinih zapadnih analitičara pokazale da su i Ukrajina i Moldavija u brojnim oblastima već bile na putu ka ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU.

"Ne bi bilo pravedno reći da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata samo zbog toga što je izbio rat u Ukrajini. Svakako da je to ubrzalo i predodredilo momenat kada se desilo, ali mislim da je svakako bilo na horizontu u Evropskoj uniji", naglašava Lazarevićeva.

"Ne bih se pridružila analitičarima koji crtaju defetističku sliku"

Lazarevićeva ističe da su, sa druge strane, zemlje Zapadnog Balkana razočarane što nisu dobile konkretne odluke iako se na njima puno radilo.

"Znamo koliko se radilo na tome da se dođe do odblokiranja bugarskog veta protiv Severne Makedonije, da bi se i Severnoj Makedoniji i Albaniji otvorili pregovori. Mnogo je vremena investirano u to i videli smo da je do nekog pomaka došlo", kaže Lazarevićeva.

Ističe da razočaranje u regionu jeste veliko jer Bosna i Hercegovina nije dobila status kandidata i jer druge dve zemlje nisu otvorile pregovore, ali naglašava da je neophodno da u narednom periodu i svi u regionu malo više porade na stvarima koje se od njih očekuju.

"Ne bih se pridružila onim analitičarima i medijima koji crtaju jednu vrlo defetističku sliku. Evropski savet je pozvao Evropsku komisiju i visokog predstavnika da ubrzaju proces proširenja. Moramo razmišljati i o tome da postoje određeni pozitivni elementi iako na ovom samitu nije bilo konkretnih odluka", kaže Lazarevićeva.

"Evropsku političku zajednicu ne treba mešati sa politikom proširenja"

Fokus na samitu bio je i na francuskom predlogu o formiranju Evropske političke zajednice, a Milena Lazarević kaže da ta ideja jeste odgovor na zahtev Ukrajine, Moldavije i Gruzije da se priključe Evropskoj uniji, ali da ga nikako ne treba mešati sa politikom proširenja.

"Ta Evropska politička zajednica jedino ima perspektivu ukoliko zaista bude bila jedna odvojena tvorevina u odnosu na sve ono što su politike Evropske unije. Ona jedino kao takva može imati budućnost - kao instrument ili novi forum za okupljanje evropskih demokratija koje bi kroz tu političku zajednicu pojačale svoju bezbednosnu i političku saradnju u jednoj potpuno izmenjenoj geopolitičkoj situaciji u Evropi i svetu", objašnjava Lazarevićeva.

Ističe da Evropska politička zajednica neće imati nikakvu budućnost ako bude koncipirana i shvaćena kao zamena i večito čekalište za zemlje koje nastoje da pristupe Evropskoj uniji, a to ne uspevaju.

"Proširenje ne mora da čeka nove osnivačke ugovore i interne reforme EU"

Što se tiče ideje faznog pristupanja Uniji, Milena Lazarević kaže da je njena ideja da otključa i ponovo pokrene političku volju, i u zemljama regiona i na strani EU, da se proširenje desi.

"Po prvi put od 2003. godine, zaključci Evropskog saveta su rekli da Zapadni Balkan ima konkretnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, a ne neku generalnu evropsku perspektivu. Mi smo upravo razmišljajući o tome kako da do konkretne perspektive članstva dođe u što skorijem periodu, a da se istovremeno podstaknu reforme, predložili fazni model", ističe Lazarevićeva.

Kaže da će možda samo neki elementi biti usvojeni, ali naglašava da je ključno da se već u pretpristupnoj fazi zemljama koje sprovode bolne i mučne reforme, a imaju problem da uhvate korak sa EU u razvoju, daju u velikoj meri povećani fondovi, kao i da se omogući učešće u diskusijama i sastancima Saveta Evropske unije, Evropskog saveta i različitih komiteta.

Smatra da taj model ne komplikuje proces jer, kako kaže, počiva na novoj metodologiji pregovora i proširenja Evropske unije i samo je operacionalizuje i konkretizuje.

"Osim što im dajemo predloge kako da konkretizuju ono što su već sami stavili u tih nekoliko strana pre dve i više godine, ukazujemo im da nisu rekli šta će se desiti u momentu kada ispunimo sve kriterijume za članstvo i da li će biti spremni da nas prime. Dajemo im predlog kao da im pomognemo da budu spremni i da momenat proširenja ne mora da čeka neke nove osnivačke ugovore i interne reforme EU koje mogu da potraju", ističe Lazarevićeva.