Evropski forum: EU ne sme zaboraviti na Zapadni Balkan

Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, rekao je da odluke koje je EU donela u vezi sa Ukrajinom i Moldavijom pokazuju da Unija, kada je jedinstvena, može biti geopolitički stub i međunarodni akter.

Ali, dodaje, na drugoj strani EU je pokazala da joj te iste vrline nedostaju na Zapadnom Balkanu i da bez jedinstva nema odlučnosti.

"Postoji jedan region gde niko ne sumnja da Evropa mora imati vodeću ulogu, a to je Zapadni Balkan, ali mi ne uspevamo u tome. Zbog toga su reakcije na Brisel na Zapadnom Balkanu negativne. Postoji mnogo frustracija. U BiH su se nadali statusu kandidata", rekao je Lajčak.

Pozvao EU da ne dozvoli primenu dvostrukih standarda.

"Jedinstvo prema istoku je dobro, a nadam se da ćemo taj duh pronaći i u vezi Zapadnog Balkana. Moramo promeniti ophođenje prema ovom regionu, jer trenutno pristupni proces ne funkcioniše. Postoji evropska perspektiva, ali od kada je data samo dve zemlje aktivno pregovaraju o članstvu", ukazao je Lajčak.

"Moramo dozvoliti da zemlje Zapadnog Balkana postanu deo procesa i dovesti partnere iz regiona za sto kada je god moguće. To je neka vrsta postepenog pristupa", objasnio je bivši šef slovačke diplomatije i dodao da je neophodno promeniti proces. 

Kazao je da države Zapadnog Balkana moraju imati utisak da je evropska budućnost realna, da nauče da funkcionišu u savezu 27 država, ali na drugoj strani i EU da se prilagodi budućoj situaciji.

Upitan šta bi želeo da se dogodi u naredne četiri godine, rekao je da bi želeo da se postigne sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, jer bi to ubrzalo proces evropske integracije.

"Srbija i Crna Gora mogle bi do tada završiti pristupne pregovore, a Severna Makedonija i Albanija dostići njihov nivo", objasnio je šef slovačke diplomatije.

"EU da ostane aktivna na Zapadnom Balkanu" 

Ministarka za evropska pitanja Austrije Karoline Edštadler upozorila je da postoji realna opasnost od eskalacije na Zapadnom Balkanu i da je neophodno da EU ima fokus na tom regionu.

"Moramo nastaviti da pomažemo zemljama kandidatima da se bolje razvijaju, pri čemu su vladavina prava, demokratija i ljudska prava, koji su stubovi EU, ključni. Treba da EU ostane aktivna na Zapadnom Balkanu", podvukla je ministarka Edštadler.

Martin Klus, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Slovačke, istakao je da njegova zemlja želi da svih šest država Zapadnog Balkana dobije evropsku perspektivu. Ocenio je da će Crna Gora uskoro postati deo EU.

Što se BiH tiče, kaže da je postavljeni cilj oktobar, kada bi ta zemlja mogla postati kandidat.

U vezi sa Severnom Makedonijom i Albanijom poručio je da se ne sme dozvoliti da jedna zemlja, Bugarska, drži druge kao taoce, te se založio za razmatranje sistema donošenja odluka konsenzusom u EU.

Specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič, rekao je da politički rizici u BiH ne smeju postati i bezbednosni. On je dodao da ne kaže da postoji bezbednosni problem na Zapadnom Balkanu, ali da bi trebalo biti veoma obazriv zbog ruskog uticaja.

"Nije tačno da su Rusija i Kina prijatelji tih država, to je EU", naglasio je Pič.