EU: Investicioni plan za Zapadni Balkan vredan je 30 milijardi evra

Nakon što je otkazana konferencija za medije predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koja je trebalo da bude posvećena Zapadnom Balkanu, visoki EU zvaničnik je poručio da je na sastanku "jasno i nedvosmisleno ponovljena evropska perspektiva Zapadnog Balkana i budućnost regiona u Evropskoj uniji".

On je novinarima u Briselu preneo poziciju Evropskog saveta o tome da je "rat u Ukrajini stavio proširenje EU u fokus" i objasnio da to znači napredak u pristupnom procesu kroz reforme, jačanje integracija, ali i rešavanje bilateralnih i reginalnih sporova poput normalizacije odnosa Beograda i Prištine i unutrašnje političke krize u BiH.

"To takođe znači da pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom treba da počnu bez odlaganja, što je apsolutni prioritet, kao i rešavanje bilateralnih pitanja između Bugarske i Severne Makedonije", dodao je EU zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

EU zvaničnik je dodao da su na sastanku u Briselu lideri EU i Zapadnog Balkna razgovarali o inicijativi formiranja evropske političke zajednice kao političke platforme na kojoj bi učesnici mogli da održavaju razmenu i koordinaciju širom evropskog kontinenta.

"EU će nastaviti da pruža podršku regionu, uključujući i da mu pomogne da se suoči sa izazovima koji proizilaze iz rata u Ukrajini, na primer povezujući ih sa inicijativama EU za bezbednost hrane i energije, podržavajući ih u jačanju sajber bezbednosti, rešavanju hibridnih pretnji i dezinformacija", poručeno je iz Evropskog saveta.

Dodaje se i da će Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan obezbediti do 30 milijardi evra investicija za pomoć regionu u ekonomskom oporavku i približavanju EU, kao i u realizaciji projekata koji poboljšavaju povezanost i otpornost regiona.

Visoki EU zvaničnik zaključuje da su lideri EU i Zapadnog Balkana na sastanku u Briselu izrazili podršku narodu Ukrajine i složili se da nastave sa redovnim sastancima i angažmanom.

EU lideri ukazali na važnosti normalizacije odnosa Beograda i Prištine

Lideri EU 27 na samitu u Briselu usvojili su zaključke o Zapadnom Balkanu kojima pozivaju na "ubrzanje procesa pristupanja", "unapređenje postepene integracije" EU i regiona, ali i naglašavaju važnost napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

U zaključcima usvojenim prvog dana samita u Briselu navodi se da Evropski savet "potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova" na Zapadnom Balkanu, između ostalog i "kroz dijaloga Beograda i Prištine, a u cilju "normalizacije odnosa Srbije i Kosova".

Tekst zaključaka ponavlja "nedvosmislenu podršku EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana", ali i podseća na značaj reformi na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.

Partneri iz regiona se pozivaju i da garantuju "prava i jednak tretman pripadnika manjina".

Evropski savet poziva na "brzo rešavanje preostalih otvorenih pitanja" u razgovorima između Sevrene Makedonije i Bugarske, a u cilju pokretanja pristupnih pregovora bez daljih odlaganja.

Naglašava se i "spremnost Evropskog saveta da odobri status zemlje kandidata za BiH" i u tom cilju poziva Evropska komisija da predstavi izveštaj u primeni 14 ključnih prioriteta postavljenih toj zemlji.

BiH se poziva da primeni obaveze iz političkog dogovora postignutog 12. juna 2022. godine u Briselu, što bi "zemlji omogućilo napredak na evropskom putu".

Nakon usvojenih zaključaka o Zapadnom Balkanu i odobrenih kandidatskih stausa za Ukrajinu i Moldaviju, EU lideri nastavljaju večeru u Briselu na kojoj će biti reči o daljoj podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom, odnosima sa Turskom, a razmeniće se i mišljenja o predlogu francuskog predsednika, Emanuela Makrona, o formiranju evropske političke zajednice.

Petak, drugi dan samita EU, tradicionalno će biti posvećen razgovorima o Evrozoni, a liderima EU će se u Briselu priključiti i predsednica Evropske centralne banke, Kristin Lagard i predsedavajući Evrogrupe, Paskal Donahju.