Pravi i pogrešan put – kako Srbija čita poruke američkog ambasadora

Kada se Kristofer Hil posle dve decenije vratio u Beograd, nedvosmileno je poručio: više će slušati nego govoriti. U intervjuu za Politiku osvrće se baš na tu izjavu, da je stvarno tako i mislio. Ali posle nepuna dva meseca u Srbiji, ipak, govori.

"Ne postoji bolji način da se opiše Srbija, nego da se kaže da je to evropska zemlja. Za razliku od prošlosti kad se u Srbiji mislilo da postoji treći put, da Srbija nije ni Istok ni Zapad, da je nekako posebna, da ide svojim putem, sad većina Srba misli da postoje pravi put i pogrešan put, i želi da izabere pravi put. U životu morate da pravite izbore, i ovo je takav trenutak. Postoji samo jedan put, i to je Zapad, to je EU", smatra Hil.

Odnose na relaciji Vašington–Beograd od 2000. godine rezimira i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, i to u odgovoru na stav ambasadora SAD.

"Srbija će ići svojim putem, a ambasador neka upravlja onima koji mu to dopuštaju. Srbija je slobodna i uspešna zemlja i ne treba da se opredeljuje ni za koga, osim za sebe. Ne tražite na silu da se Srbi opredele, možete biti povređeni našim izborom", poručuje Vulin.

Sankcije Rusiji kao kvalifikacije za narednu fazu integracija

Diplomate izjavu ambasadora SAD stavljaju u kontekst rata u Ukrajini.

Osim što poruke čitaju kao naglašeno angažovanje Vašingtona, ne mogu, kažu, da prenebregnu ni Brisel i Berlin.

Još veću dinamiku prema celom regionu, posebno prema Srbiji, očekuju od juna, a na kraju šestomesečnog francuskog predsedavanja Uniji.

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da ostaje pritisak da se Srbija priključi sankcijama Rusiji, da se na taj način kvalifikuje za narednu fazu, da se po tom osnovu otvori klaster u junu.

"Na toj liniji treba razumeti i ove sve posete i delovanja koja smo imali, ali i ono što nas čeka u narednom periodu", smatra Milivojević.

Cena gasa nakon razgovora Vučića i Putina

Kristofer Hil se osvrće i na energetsku politiku Srbije. Smatra da nije u srpskom interesu da bude toliko energetski zavisna od Rusije.

Po kojoj ceni će Srbija kupovati gas od Rusije i koje količine od 1. juna, trebalo bi da znamo više sredinom nedelje nakon telefonskog razgovora predsednika Srbije i Rusije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.

"Ne dovodimo u pitanje naše odnose sa Rusijom, i nivo prijateljskih odnosa i našeg strateškog interesa u odnosima sa Rusijom. Verujem da će se to odraziti u razgovorima i da ruska strana sve to ima u vidu i da to poštuje. Bez obzira šta ko misli i bez obzira na pritiske vezano za sankcije i naš odnos sa Rusijom i drugim zemljama, naš glavni motiv u državnom ponašanju je državni nacionalni interes, a gas je jedan od ključnih interesa, uz Kosovu i Metohiju", kaže Milivojević.

Aktuelni desetogodišnji aranžman, po kojem smo hiljadu kubika plaćali 270 dolara, ističe 31. maja.