Ko će sve morati da postupa po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama

Ministarka Marija Obradović rekla je da su uključene kategorije fizičkih lica sa javnim ovlašćenjima, poput beležnika i javnih izvršitelja, zatim javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Tu su, kaže, uključene i gradske opštine, potom privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, privredna društva koja su u većinskom vlasništvu ili pod upravljačkom kontrolom pomenutih privrednih društava, kao i drugi organi vlasti na koje se Zakon do sada nije odnosio.

Prema njenim rečima, ključne novine se odnose u delu proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa javne vlasti na njihovim veb prezentacijama, kroz unapređenje transprentnosti i povećan broj informacija koje treba da sadrži informator o radu.

"Unapređenjem pravnog okvira koji uređuje pristup informacijama od javnog značaja povećava se transparentnost rada organa vlasti u Srbiji, tako što se na kvalitetniji i precizniji način uređuje objavljivanje informatora o radu organa vlasti, odnosno promoviše omogućavanje pristupa informacijama na proaktivnoj osnovi", rekla je Obradovićeva u Skupštini Srbije.

Ona je objasnila da u važećem zakonu, propisan sadržaj informatora ne odgovara u potpunosti vrstama informacija u pogledu kojih postoji najveće interesovanje javnosti.

"Nove izmene zakona će potpuno urediti ova pitanja na način kojim se postiže najveća efikasnost i transparentnost u postupku, te se predlaže obaveza ažuriranja u roku od 30 dana od trenutka nastanka promene podatka sadržanog u informatoru", rekla je ministarka.

Kako je istakla, uvodi se obaveza izrade informatora u elektronskom, mašinski čitljivom obliku, koji treba da omogući laku pretragu potrebnih informacija.

"Predlaže se uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji bi vodio i održavao Poverenik i putem kojeg bi se objavljivali svi informatori", rekla je Obradovićeva.

Precizira se i obim informacija koje treba da se pružaju

Ministarka kaže da se Predlogom zakona precizira obim informacija koje bi trebalo da pružaju ona pravna lica koja obavljaju neke delatnosti od opšteg interesa, imaju javna ovlašćenja ili koja su finansirana od strane organa vlasti.

"Predviđeno je da i takva pravna lica imaju svojstvo organa vlasti i obaveze izveštavanja u odnosu na one informacije koje se odnose na obavljanje javnog posla ili finansiranje iz javnog izvora, ali ne i za sve informacije koje su u njihovom posedu", rekla je ministarka Obradović.

Predlog je i da se mandat Poverenika sa sadašnjih sedam produži na osam godina, kao i da se ograniči na jedan mandat.

Rekla je da se Povereniku daje ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, kada u žalbenim postupcima oceni da je učinjen prekršaj predviđen Zakonom.

Obradovićeva je zaključila da je donošenjem predloženih izmena transparentnost u radu organa vlasti promovisana kao glavni i primarni oblik obezbeđivanja prava na informaciju, kroz proaktivno objavljivanje svih važnih informacija o radu organa vlasti i naravno, efikasno i odgovorno postupanje organa vlasti po zahtevima tražilaca, u skladu sa zakonom.

Zaštinik građana ne mora da bude diplomirani pravnik

Poslanica Srpske napredne stranke Jelena Žarić Kovačević izjavila je povodom novog Predloga zakona o Zaštitniku građana da ima novih rešenja koja propisuju izbor Zaštitnika građana.

"Poslaničke grupe će predlagati kandidate resornom odboru i kao ovlašćeni predlagači moći će kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika predložiti isključivo lice koje se nalazi na spisku kandidata koji je prethodno utvrdio nadležni odbor", rekla je Žarić Kovačević.

Žarić Kovačević je istakla da se na taj način garantuje veća transparentnost postupka izbora Zaštitnika građana i Poverenika i obezbeđuje se viši stepen kontrole od strane javnosti.

Ukazala je da nova rešenja predviđaju duži mandat Zaštinika građana i poverenika i ograničenje na jedan mandat.

Poslanik SDPS-a Muamer Bačevac rekao je da jačanje nezavisnih institucija doprinosi efikasnijoj zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

On je ukazao i da po novom predlogu kandidat za mesto Zaštitnika građana ne mora da bude nužno diplomirani pravnik, već to sada može da bude svako ko ima visoko obrazovanje i desetogodišnje iskustvo na tim poslovima.

"I dalje važe uslovi u pogledu moralnih i stručnih kvaliteta", podvukao je Bačevac.

Novina je, kaže, i što zamenike Zaštitnika ne bira više skupština već to čini sam Zaštitnik građana.

Ima i specifičnosti kada je reč o povredi prava deteta, kaže Bačevac, navodeći da pritužbu može samostalno da podnese i dete ukoliko je navršilo 10 godina.

Poslanik SNS Đorđe Dabić rekao je da se u oba zakona, i Predlog zakona o Zaštitniku građana i izmenama i dopunama Zakona o informacijama od javnog značaja uvodi veća transpatrentnost.

"To znači da ćemo iati precizniji i bolji postupak izbora Zaštitnika građana, tako da su sve te izmene apsolutno na mestu", rekao je Dabić.

Poslanik Pravde i pomirenja Muamer Zukorlić rekao je da su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama bazirane na većoj transparentnosti.

"To je smisao ovog zakona, da opet potencijalnu opasnost od zloupotrebe položaja u državnom aparatu, posebno kada je u pitanju pre svega finansijski protok ili protok drugih interesa kroz ruke vlastrodržaca, učini transparentnom", rekao je Zukorlić.

Poslanica SDPS-a Nataša Mihailović Vacić je ukazala da se usvajanjem Zakona o zaštitniku građana ispunjavaju aktivnosti predviđeni Akcionim planom za Poglavlje 23 u procesu pregovora o pristupanju EU.

Ona je primetila da se proširuje krug lica čija prava Zaštinik građana štiti.