Kakav zakon o diplomatiji treba Srbiji: Koje greške mora da ispravi, a koje ne sme da napravi

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković uveren je da je Zakon o spoljnim poslovima, usvojen pre 14 godina, neprecizan i nedorečen. Od novog očekuje da uvede red u diplomatsku službu, u Ministarstvu i u inostranstvu, sa karijernom diplomatijom u fokusu.

"Karijerna diplomatija vam omogućava da se bavite strateškim kadrovskim planiranjem, da formirate kadar koji će u godinama i decenijama koje dolaze na najbolji mogući način sprovoditi našu spoljnu politiku i zastupati spoljnopolitičke interese Srbije", kaže Selaković.

Iskusne diplomate su saglasne da Nacrt zakona utvrđuje jasne mehanizme kada je reč o kretanju u diplomatskoj službi, sticanju i gubitku diplomatskih zvanja.

Uočavaju, međutim, i krupnu grešku u koracima - u odnosu među organima vlasti (Vlada - Ministarstvo - predsednik Republike).

"Ministarstvo je učinilo nešto što je iznenađujuće: Ono je sebe delegiralo da kontaktira sa predsednikom Republike, u jednom posebnom članu odnosa sa predsednikom Republike, dajući mogućnost predsedniku da traži obaveštenja, ali i samo nudeći informacije predsedniku. Ni po ustavu, ni po Zakonu o predsedniku, to nije tako, jer predsednik komunicira sa Skupštinom i sa Vladom, a ne sa organima uprave", objašnjava profesor Ivo Visković, nekadašnji ambasador u Nemačkoj i Sloveniji.

Selaković, međutim, smatra da se Nacrt zakona, kada je u pitanju odnos prema šefu države i prema instituciji Vlade, ni u čemu ne razlikuje od prethodnog.

"Razlikuje se u tome što značajno detaljnije normira način funkcionisanja, koji je bio prisutan i pre 15 godina", navodi ministar.

Ipak neće biti "diplomatskog nadzornika" 

Zakon u nacrtu je posle javne rasprave, već promenjen. Institut diplomatskog nadzornika, doživljen kao kazneni organ - vraćen je u okvir glavnog inspektora. Pozicija koja već postoji u Ministarstvu, predviđeno je da bude podržana službom i odgovarajućim nadležnostima.

"Glavni inspektor je onaj koji vrši kontrolu pojedinačnih pravnih akata, tu se pre svega misli na rešenja koja se donose kada je reč o rasporedu u kući, unapređenjima, premeštaju u inostranstvo", pojašnjava Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose EP i amabasadorka u penziji.

Novi akt predviđa i političkog direktora Ministarstva - iz redova diplomata, bivšeg ambasadora. Pozicija u skladu sa evropskom praksom i ličnost koja bi trebalo da bude uključena u razgovare sa stranim predstavnicima poput američkog izaslanika za Zapadni Balkan, Gabrijela Eskobara.

Novina je i autonomni informaciono-telekomunikacioni sistem. Iako je izazvao polemiku, kaže nekadašnja ambasadorka u Španiji, sa stručnog stanovišta nije sporan.

"Sve zemlje na svetu imaju zaštićen sistem informacija i on mora da se unapređuje, pogotovo u ovim sistemima prodora, hakovanja. To je sistem u funkciji službe i onoga što je primat rada diplomatskih predstavništava", kaže Latinovićeva.

Visković: Opasna formulacija 

Diplomatska i konzularna predstavništva, primećuje profesor Visković, prema Nacrtu zakona, obavezna su da štite srpski narod u inostranstvu, a ne srpsku manjinu. Upozorava da je to opasna formulacija.

"Međunarodno pravo ne štiti narode, ono štiti manjine i mi na neki način možemo sebi odseći granu da možemo legalno i normalno braniti prava i štititi interese srpske manjine u susednim zemljama ili drugde u svetu. Mislim da je ova formulacija u ovom trenutku možda politički kurentna, ali da će na duži rok praviti veću štetu nego korist", navodi Visković.

Kakav će Zakon Skupština usvojiti, analiziraće se i u pregovorima sa Evropskom unijom. U skladu sa praksom zapadnih zemalja, poznavaoci kažu, zakon bi mogao i da obaveže ambasadore da odgovaraju na pitanja poslanika.