Kristofer Hil ponovo u Beogradu – "ko zna zašto je to dobro"

Kristofer Hil je živeo je u Beogradu kada je imao osam godina. Njegov otac službovao je u glavnom gradu Srbije kao američki diplomata.

Nije ni slučajno što je tražio da prvi diplomatski zadatak ima baš u Beogradu.

Kao desna ruka Ričarda Holbruka i deo pregovaračke trojke, 1998. i 1999. godine, pored Volfganga Petriča i Borisa Majorskog iz Rusije, bio je jedan od arhitekata pregovora u Rambujeu posle kojih je bombardovana Jugoslavija.

"Nije samo on čovek od uticaja, tu je i Eskobar. I on je ovde prisutan više od dvadeset godina. To može da znači da SAD pokušavaju da vrate uticaj ili da imaju neki motiv da konflikt između Srba i Albanca reše onako kako to oni zamišljaju. Znamo da SAD podržavaju nezavisno Kosovo i očekujem da će dolazak Hila i Eskobara biti dodatni pritisak na vladu u Beogradu", kaže novinar Milivoje Mihajlović.

Rade Maroević, koji je 1999. godine bio izveštač sa Kosova i Metohije, ističe da zapadne diplomate posle rada na Balkanu jako teško odlučuju da se vrate, između ostalog i zbog složenosti kriza sa kojima se suočavaju.

"Hil se vraća iz penzije, što je takođe retkost. Veći deo javnosti od njega očekuje čudo. Mislim da to neće biti slučaj kada konačno stigne na Dedinje. Smatram da će mu mudrost biti mnogo veći saveznik nego čvrsta ruka", kaže Maroević.

"Amerikanci ubacuju Briselski proces u veću brzinu"

Kristofer Hil će na polovini mandata zameniti Entonija Godfrija, aktuelnog ambasadora u Srbiji, i to nakon dva upada Rosu na sever Kosmeta.

Ne sme se prenebregnuti ni da je Gabrijel Eskobar već putovao u Brisel, i to na tehničke pregovore.

"Dolazak ovih diplomata neće iskomromitovati Briselski sporazum. Njima odgovara to što je dogovoreno u Briselu i mislim da će Briselski proces samo da ubace u veću brzinu. Amerikanci su ga svakako kontrolisali, a sada će imati želju da budu presudni kada budu donošene nekakve konačne odluke, ako ih uopšte i bude", kaže Mihajlović.

Kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović smatra da se u Beogradu prečesto čeka i gleda ko će se pojaviti da reši sve probleme i izvrši pritisak.

"Ta stalna tumačenja iz Beograda ko će ovde preuzeti palicu, ko će sve da reši probleme… To je kao da se mi sami nudimo – ’ajde da vidimo ko želi da nam bude novi politički bos. Mi samo čekamo ko će ovde da se pojavi sa namerom da sve reši i izvrši pritisak. Svako vrši pritisak, samo što ne nudi ništa iza toga i ne može da preti bombardovanjem. Taj pritisak ne može da slomi osnovni interes – da se ovde opstane i da se očuvaju nacionalni interesi", kaže Smajlovićeva.

"Štap i šargarepa ne funkcionišu danas na isti način" 

Diplomatskom ugledu Vašingtona zasigurno ne ide u prilog loša slika koju su Amerikanci stvorili o sebi u Iraku, neuspeh u Siriji i Libiji i nedavno haotično povlačenje iz Avganistana.

Taj trend, kaže Rade Maroević, Bajdenova administracija pokušaće da preokrene.

"Štap i šargarepa iz 1999. godine ne mogu da funkcionišu na isti način danas. Stvari u svetu su se zaista promenile i Amerika nije više jedina dominantna sila i ima zaista ozbiljnu konkurenciju, pre svega u Kini pa i u Rusiji", ističe Maroević.

Ljiljana Smajlović naglašava da ljudi koji pamte Hila, poput nje, sigurno ne mogu da se raduju.

"On je za mene simbol one vrste američkog intervencionizma koji ne bih želela da vidim nigde u svetu, a ne ovde. Nisu nas počastvovali time što su nam poslali Hila, ali kao što narod kaže – ko zna zašto je to dobro. Možda upoznamo jednog drugog Kristofera Hila koji će razumeti šta se ovde dešava", kaže Smajlovićeva.

Kristofer Hil je pre dve godine, u intervjuu za Dojče vele, priznao da je njegova diplomatska misija kao specijalnog izaslanika 1998. i 1999. bila neuspešna, ali da je tragajući za mirnim rešenjem, iscrpeo sve mogućnosti.

Novi američki ambasador očekuje se i u Prištini. Džefri Hovenier dobri poznavalac prilika u regionu, između ostalog, službovao je na Kosovu i Metohiji u okviru misije Ujedinjenih nacija.