Zečević: Ako EU ostavi prazninu na Zapadnom Balkanu, ući će neko drugi

U predlogu Deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena na samitu na Brdu kod Kranja, navedeno je da Evropska unija potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravlja posvećenost regiona evropskoj perspektivi.

Profesor Slobodan Zečević kaže da nova metodologija proširenja predviđa periodične sastanke šefova država ili vlada država Zapadnog Balkana sa šefovima država ili vlada članica Evropske unije.

Ističe i da dolazak Angele Merkel i Emanuela Makrona ipak govori da Evropska unija još jednom želi da pokaže značaj koji pridaje Zapadnom Balkanu kao geostrateškoj tački koja je veoma važna za Evropsku uniju.

Napominje da Zapadni Balkan u Uniji vide i kao prazninu u koju će ući druge uticajne velike sile, ako je Evropska unija ostavi.

"Dinamika proširenja treba da ide svojom logikom" 

Profesor Zečević podseća da se prethodnih dana mnogo raspravljalo o pojmu proširenja i tome da li će ili neće biti pomenut, što je, kako kaže, "birokratska rasprava iza koje se krije suština i odnos prema prijemu novih članica".

Kaže da neke zemlje sa severa Evrope misle da proširenje uopšte nije na dnevnom redu.

Ističe i da formulacija "nedvosmislena perspektiva proširenja" ne govori jasno da li je to perspektiva u sledećih pet, 10, 50 ili 100 godina.

"Mislim da bi dinamika trebalo da ide nekom svojom logikom. Onaj ko je najdalje otišao trebalo bi i najbrže da postane član Evropske unije. Nismo svi u istoj situaciji", naglašava Zečević.

Zato smatra da predlog Slovenije da sve zemlje regiona zajedno uđu u Evropsku uniju do 2030. godine nije dobar.

"Ima pomaka kada je reč o sredstvima koje Unija ulaže u Zapadni Balkan"

Profesor Zečević kaže da pre svega pozitivni ekonomski aspekti mogu da proizađu iz samita na Brdu kod Kranja.

"Govorimo o investicijama u raznim oblastima, pre svega putne infrastrukture i ekološkim investicijama, koje su za nas vrlo bitne. Daće minimalnu pomoć i kada je reč o vakcinama, a u oktobru će se razgovarati o smanjenju cene rominga", kaže Zečević.

Smatra da ima pomaka kada je reč o sredstvima koje Unija ulaže u Zapadni Balkan.

"Do sada se govorilo o 14,5 milijardi koje će biti uložene u prostor gde živi 21 milion ljudi. Sada već govore o 30 milijardi ulaganja i devet milijardi bespovratne pomoći", navodi Zečević.

Kaže da je Evropska unija uložila veliki diplomatski trud kako bi se došlo do dogovora Beograda i Prištine, ali smatra da nije dovoljno efikasna u pregovorima, pa očekuje bitan uticaj SAD, kako na normalizaciju odnosa, tako i na proces proširenja Evropske unije.