Brnabić: Pokrećem inicijativu za otvaranje graničnih prelaza sa Mađarskom

Na situaciju sa graničnim prelazima skrenuo je pažnju poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor u Skupštini Srbije koji je zamolio premijerku da se granični prelaze otvore.

On je istakao da trenutno radi prelaz Horgoš 1 i Kelebija, dvokratno od 7 do 10 časova i od 17 do 19 časova rade Bački breg i Bački vinogradi, a da uopšte nisu u funkciji prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Naveo je da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji je u funkciji, navodeći da građani moraju mnogo da putuju da bi prešli granicu, a nije reč o turistima već o ljudima koji ili imaju rođake u drugoj zemlji ili idu da tamo rade.

Pastor je pitao i kada će biti započete aktivnosti na rekonstrukciji prelaza Horgoš, ukazujući da su sredstva u budžetu u iznosu od 520 miliona dinara već obezbeđena.

"Pokrenuću odmah inicijativu za otvaranje graničnih prelaza. Mi smo neke prelaze zatvorili, drugim smo skratili radno vreme zbog bolje kontrole ulaska u Srbiju usled pandemije korona virusa, da bismo zaštitili garđane. Sada kada je situacija stabilna u Srbiji još večeras ću porkenuti to pitanje", navela je Brnabićeva.

Što se tiče graničnog prelaza Horgoš, očekuje se izdavanje građevinske dozvole i početak radova na jesen 2021.godine, dodala je premijerka.

Premijerka je rekla da se završetak rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza Horgoš očekuje 2023.godine.

"Vlada ne želi da komentariše non-pejpere koji su se pojavili u vezi sa KiM"

Upitana da prokomentariše non-pejpere koji su se pojavili u vezi sa KiM, premijerka je rekla da Vlada ne želi da komentariše non-pejpere koji su se pojavili u vezi sa KiM, jer je reč o neformalnim politikama, a i ne zna ko su autori.

"Mi imamo inflaciju non-pejpera i nijedan nismo podržali ili opovrgli, zato što to nije način na koji se bavimo politikom. Postoje samo spekulacije, i šta god da kažemo, otkrili bismo svoje karte koje ne želimo da otkrivamo", rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanje samostalnog poslanika Vladana Glišića o non-pejperu, navodno rusko-nemačkom, o reintegraciji KiM u sastav Srbije.

Glišić je pitao i u vezi sa prekrajanjem granica, a premijerka je podsetila da je protiv toga da se prekrajaju granice, one koje prihvataju Ujedinjene nacije.

Brnabićeva je saglasna da prekrajanje granica otvara piitanje regionalne stabilnosti, te da su oni koji su priznali takozvanu državu otvorili Pandorinu kutiju koju je teško zatvoriti.

"Videli smo to i u Gruziji, Španiji..to su posledice otvaranja Pandorine kutije", rekla je premijerka i ponovila da ne zna zašto bi država reagovala na nezvanične dokumente.

"Da li imamo platformu (za KiM) - imamo. Imamo i paltformu koja je usvojena u ovom domu, ali moramo da kažemo i da se od 2014.godine suočavamo sa realnošću kojoj nismo kumovali", rekla je Brnabićeva.

Predsednik Aleksandar Vučić je, kaže premijerka, pokazao da se bori najbolje što može, a rezultat toga jeste činjenica da mora da se nastavi dijalog Beograda i Prištine iako je za najveći broj država to pitanje bilo zatvoreno i stavljeno ad akta.

"Ne vidim drugi put osim dijaloga i nadam se da će Priština smoći hraborsti i snage za taj dijalog, koji je u interesu svih nas. Mi smo uvek spremni za dijalog i da razgovaramo", rekla je Brnabićeva.

Na pitanje da pojasni izjavu sa Delfi ekonomskog foruma da je Prespanski sporazum dobar primer kako da se nadamo da će se rešiti stvari sa Prištinom, Brnabićeva je objasnila da je to pozdravila kao dijalog dve strane.

Kaže da je tada rekla da je KiM pokrajina u sastavu Srbije i da se to ne dovodi u pitanje, ali da je Srbija uvek spremna za razgovor, jer je to jedini način da se sačuva regionalna stabilnost.

Zakon o podršci porodici možda već sledeće nedelje na vladi

Govoreći o Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom navodi da su izmene Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom završene i da postoji mogućnost da se već sledeće nedelje nađu na dnevnom redu vlade, nakon čega će biti prosleđene parlamentu.

Navodi da je izmenama predviđeno da i za žene koje se bave poljoprivredom važi obaveza o uplaćenom osiguranju za poslednjih 18 meseci, a ne 24 meseca kao do sada.

Time je odgovorila na pitanje poslanice Misale Pramenković o tome da li će dopunama zakona biti obuhvaćena i ta izmena, jer je nepravda i diskriminacija da porodilje koje imaju pravo na naknadu za porodiljsko, moraju da uplaćuju osiguranje najmanje 18 meseci, dok je kod žena koje se bave poljoprivedom rok 24 meseca.

"Izmenama i dopunama je predviđeno upravo to i za žene koje rade na selu i bave se poljoprivrednom smanjiće se vreme sa 24 na 18 meseci", rekla je premijerka.

Dodala je da su obuhvaćene i izmene na koje je ukazao Ustavni sud, kada je reč o brizi o deci sa posebnim potrebama, tako da neće više biti "ili - ili", ili naknada, ili povratak na posao, već će biti predviđene obe vrste podrške.

"Menjali smo još neke stvari, za žene preduzetnice, one koje nisu u stalnom radnom odnosu, našli smo rešenje i za žene koje su imale najviše plate", rekla je Brnabićeva.

O digitalnim udžbenicima

Odgovarajući na pitanja o digitalnim udžbenicima, premijerka je izjavila da je dugoročni cilj da Vlada, odnosno Ministarstvo prosvete, preuzme na sebe trošak svih licenci za digitalne udžbenike, tako da roditelji više nemaju trošak njihove kupovine.

Ona je u skupštini podsetila da Vlada od 2017. radi na digitalizaciji škola, uvođenju internera u škole, uvođenju digitalnih učionica i digitalnih udžbenika.

"To ćemo završiti do 1.septembra 2022. godine", rekla je Brnabićeva.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da je jedan od uslova savremenog obrazovanja, pristup internetu i da je upravo zato Vlada Srbije konkurisala za veliki projekat u okviru velikog investicionog paketa za Zapadni Balkna za uvođenje širokopojasnog interneta u svim ruralnim područjima.

"Ukupna vrednost će biti 76 miliona evra, ali prethodno, da bismo došli do toga, mi smo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisali 1,7 miliona evra za pripremu dokumentacije, što znači da će biti obuhvaćeno oko 90.000 domaćinstava, u 600 mesta u Srbiji, tako da će dve trećine građana imati internet", rekla je Joksimovićeva.

Time je, kaže, pokazana i dodatna odlučnost Vlade da svi građani, na bilo kom mestu, imaju pravo pristupa internetu, a posebno mladi i deca.

"Nadam se da će ovaj projekat već od iduće godine početi da se realizuje", rekla je ministarka.