Čekajući dijalog vlasti i opozicije, gde je zapelo i šta je do sada poznato

Od dijaloga u martu do sada je bilo samo video razgovora Ivice Dačića i Dejvida Makalistera. I drugi poziv i sve konkretnije o partijskim razgovorima čeka predsednik parlamenta.

"Ja sam rekao što se nas tiče može odmah, evo ja sad čekam da vidim kada će, kada će oni da predlože. Ja sam mislio da idemo obrnutim putem – da mi pozovemo sve stranke, da oni iznesu svoje platforme i da se onda razgovara, ali oni su mislili da je bolje da oni obave tu neku pripremnu fazu. Što se mene tiče, nema problema, ali odgovornost nije na meni ni Narodnoj skupštini", poručuje Ivica Dačić.

Jedna od malo poznatih činjenica je da će se razgovarati na dva koloseka, zbog partija koje ne žele strano posredstvo. DSS je među njima, pa pita zašto makar taj deo dijaloga ne počne.

"Možemo da sednemo već u ponedeljak što se mene tiče. To me jedino buni, mislim da dijalog treba da počne što pre. Ne mislim da dijalog bez posredovanja treba da bude sekundaran ili nejednak u odnosu na dijalog u kom se najavljuju ti čuveni i famozni evropski parlamentarci", smatra Miloš Jovanović iz DSS-a.

A onima koji bez njih ne žele dijalog, čini se, važniji je krajnji cilj od požurivanja evroparlamentaraca. Sa spremnim platformama, vrlo sličnih sadržaja, start čekaju sa različitih pozicija.

"Mi se sve vreme zalažemo za jedinstvenu opozicionu platformu. Nažalost, Đilasov blok je taj naš predlog odbio. Oni se poslednjih šest  meseci nisu odazivali čak ni na naše pozive da razgovaramo", kaže Konstantin Samofalov iz SDS-a.

Ocenjuje da je vrlo simptomatično da je pojedincima iz opozicije značajnije da izazivaju veštačke unutaropozicione sukobe, nego da se svi zajedno, kako je rekao "suprotstave ovom hibridnom režimu sa autoritarnim tendencijama".

Šta su ciljevi

"Šta su ciljevi – da imamo slobodne izbore, slobodne medije, da imamo mogućnost da građani glasaju bez pritisaka", navodi Zoran Lutovac iz DS-a.

Kaže da su to ciljevi i da se oni gotovo ne razlikuju u "pravoj opoziciji" i da je ono u čemu se razlikuju način kako doći do tih ciljeva.

"Ja ne vidim da je to neki preveliki problem, ako imamo isti cilj i ako nam je cilj zajednički nije smetnja da jedni druge podržimo na tom putu ka ostvarivanju tog cilja", zaključuje Lutovac.

Platforme za razgovor, do sada su isključivo predstavljale opozicione grupacije. Ali, pripremaju ih i neke vladajuće. SPS predlaže više biračkih mesta, brže ažuriranje spiskova, zabranu pominjanja porodica političara u kampanji. Ali i nešto potpuno drugačije od onoga što predlaže opozicija.

"Najpre na čemu mi insistiramo jeste da parlamentarni, predsednički i gradski izbori budu održani istovremeno. Od uvođenja višestranačja, ja mislim da nije postojala situacija da su održani odvojeno. Sa druge strane Srbija i ceo svet se suočava s najvećim zdravstvenim izazovom i svaki dinar koji uštedimo pokušavamo da usmerimo ka životnom standardu i privredi", naglašava Đorđe Milićević iz SPS-a.

SDPS-ov predlog je da se stvari vrate na početak i razgovara o promeni izbornog zakona.

"Koji bi podrazumevao da zadržimo proporcionalni sistem, ali i da imamo otvorene liste što znači mogućnost da birači, da pored stranke koju zaokruže, glasaju za odgovarajuće kandidate. Tek kada postignemo saglasnost oko izbornog zakona onda možemo da govorimo i o izbornim uslovima, o ulozi medija, funkcionerskoj kampanji, svim drugim preduslovima da izbori budu fer i korektni", smatra Rasim Ljajić iz SDPS-a.

Kada će sve biti na stolu

SPAS i SNS nisu želele da govore na tu temu, ali je lider naprednjaka o razgovorima govorio na RTS-u.

"Ono što je meni olakšavajuće je da su ovi ljudi koji žele sa strancima da razgovaraju rekli da, i mene su oslobodili da mogu da se samo bavim državnim pitanjima, a čak sam spreman ukoliko ovi drugi ljudi jesu spremni, koji su za to da razgovaraju bez posredstva stranaca. Dakle, ako su zainteresovani za moju ulogu i kao predstavnika vlasti ali i kao posrednika, jer mislim da mogu da im pomognem", poručio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i lider SNS-a.

Kada će sve to biti stavljeno na sto, pitaju se i posmatrači. Oduglovlačenje, tvrde, ne odgovara nikome.

"Zato što je politički interes i SNS i opozicije da ovaj dijalog uspe. SNS tako može da amortizuje kritike koje dobija za nedostatak pluralizma, opozicija može da dobije priliku da na sledećim izborima učestvuje. Prolongiranje znači da se smanjuje šansa da dijalog uspe", ocenjuje Bojan Klačar iz Cesida.

Dijalog je trenutno u tzv. pripremnoj fazi koja podrazumeva da evropski posrednici razgovaraju s poslaničkim grupama, Vladom i opozicijom.