Brisel se vraća u političku igru, šta je donela poseta Lajčaka Beogradu i Prištini

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da Beograd podržava napore i namere specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da politikom kompromisa dođemo do rešenja za obe strane bez ultimatuma.

Dijalog je ključan za obe strane, istakao je Lajčak u Beogradu i dodao da EU nema interes da održava status kvo. 

Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor na Fakultetu političkih nauka rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da postoji očigledan pokušaj Miroslava Lajčaka da dijalog koji je bio odmrznut polovinom prošle godine stavi u ubrzano stanje.

Prema njegovim rečima, političke prilike ne idu na ruku takvom odmrzavanju dijalog zbog pobede Samoopredeljenja, čiji lider Aljbin Kurti kaže da sam dijalog i nije prioritet novih kosovskih vlasti.

"Tako da mi se čini da u ovom trenutku ne postoji realna mogućnost da dođe do suštinskog napretka u dijalogu koji je otpočeo 8. marta 2011. godine", kaže Đukanović. 

Bez potpune sinergije između EU i SAD, koje do sada nije bilo, teško je očekivati da proces bude unapređen, istakao je Đukanović.

Od kada je imenovan Lajčak za specijalnog predstavnika EU, Đukanović smatra da suštinskog prodora u dijalogu između Beograda i Prištine nema i da ne vidi da je bilo kakvo rešenje u nekom doglednom periodu moguće.

"Zapravo treba očekivati značajniji prodor i uticaj SAD u ovom procesu posebno posle Bajdenove administracije koja bi zajedno sa EU uspela da proces oživi, koji je na nivou formalnog održavanja jer se i tehnički deo dijaloga nije vodio neko duže vreme", podvlači Đukanović.

Imajući u vidu vrstu maksimalističke ciljeve Prištine koje iznosi, udaljeni smo od bilo kakvog mogućeg komprimisa, ističe Đukanović i dodaje da on treba da podrazumeva usaglašavanje, davanje određenih ustupaka, ali u ovom trenutku Priština je nezainteresovana za bilo kakvu vrstu ustupaka, i širi kontekst evropskih integracija, podsećajući da EU nije dozvolila viznu liberalizaciju.

Fokus na suštinskom oživljavanju dijaloga 

Govoreći o stavu Amerike, i o onome što je rekao Metju Palmer da samo uzajamno priznanje dolazi u obzir, Đukanović kaže da smo to više puta čuli i od prethodne Trampove administracije, i to nije nepoznanica.

S druge strane, imajući u vidu specifičnost pozicija EU, gde pet članica nije priznalo kosovsku nezavisnost, ne bih mogao da dam neku vrstu predikcije kakvo će to rešenje definitivno biti, ali neće se zasnivati na nekim isključivim stavovima, kaže Đukanović.

Đukanović kaže da će sada i EU i SAD fokusirati da dođe do suštinskog oživljavanja dijaloga.

Osvrćući se na Vašingtonski sporazum, smatra da će američka administracija istrajati u potpunoj implementaciji onoga što je dogovoreno i da neće biti nikakvog odustajanja od potpune implementacije. 

Milivojević: EU vodi dijalog, a SAD kontroliše 

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da je očigledno se Brisel ima veliki interes da se dijalog nastavi. 

"Brisel ima nameru da nastupi agresivno i sve što smo juče čuli dato je do znanja da će Brisel ovoga puta delovati nešto ozbiljnije u političkom smislu u koordinaciji sa američkom novom administracijom", rekao je Milivojević.

Milivojević kaže da je Lajčak bio jasan da će američka administracija i Brisel delovati usaglašeno i potvrdio da će Palmer nastupati u novom svojstvu, direktno vezano za region, vratićemo se praktično na metodologiju koju smo imali u vreme Obamine administracije.

"EU vodi dijalog, posreduje u njemu, a SAD kontrolišu i koordinišu ono što je po njihovoj oceni od strateškog interesa", kaže Milivojević.

Milivojević ukazuje da se platforma sa koje će Srbija nastupati u narednom periodu, zasniva se na tri stvari: nema priznanja i nema šanse da se postigne bilo kakav rezultat pritiscima i ucenama kada je Srbija u pitanju, treba težiti kompromisnom rešenju i samo je dijalog moguće rešenje i razgovor vezno za normalizaciju koja podrazumeva stvarne potrebe i život ljudi na ovom prostorima.

Prema njegovim rečima, kompromis mora biti nešto između priznanja koje je nemoguće i između činjenice da se ne može vratiti u prethodno stanje, da KiM ne može biti u punom smislu u sastavu Srbije, uz punu zaštitu interesa Srba.

"Oni dugo slušaju i potpuno je jasno posle onog juče da se ne može graditi strategija za rešenje, govorim o zapadu, koja podrazumeva priznanje, kada je reč o Srbiji na to ne mogu da računaju", kaže Milivojević.

Za Aljbina Kurtija dijalog nije prioritet, ima li kapacitet za pregovore

Milivojević kaže da je Lajčak bio izričit i rekao je da postoje neki spoljni interesi, koje Kurti mora da uvaži, najavio je politički pritisak na Kurtija u korist dijaloga i stavljanje ovog pitanja u prioritete.

"Druga stvar oko velike Albanije, to je osnova politike Kurtija i njegove stranke i oni će insistirati na tome, a što se tiče podrške, albanski faktor imaće podršku na ovim prostorima u meri u kojoj se poklapa sa strateškim interesima Amerike pre svega", istakao je Milivojević.

Podseća da albanski faktor sledi geostratešku i geopolitičku liniju Vašingtona, zalaže se za NATO, protiv Rusije, Kine.

"Iza Kurtija mislim da stoji Nemačka, ona je stajala i u prošlom mandatu, bilo je jasno Nemci se tada nisu slagali sa akcijom Amerike da vlada padne zbog onih taksi, nisu imali velike primedbe na takse, zalaže se za potvrdu državnosti Kosova, za nove granice na Balkanu koje podrazumevaju Srbiju bez Kosova i Metohije. Ukoliko Kurtijeva politika ide u tom pravcu i ukoliko je komplementarna sa tim, imaće podršku Nemačke", zaključio je Milivojević.