Dijalog vlasti i opozicije – šta predlažu strane

Dačić je rekao da očekuje da u toku sledeće nedelje obavi razgovor uživo ili telefonski sa Makalisterom. Preko žice ili ne, razgovor koji bi trebalo da preseče. Kada, kako, o čemu će pregovarati vlast i opozicija?

"Mi ne možemo da pričamo o političkim temama koje se ne tiču izbora. Mi pričamo o međustranačkom dijalogu kada je reč o poboljšanju izbornih uslova, ne pričamo o tome o idejama koje nekima padaju na pamet, a to je da se formira prelazna vlada, pa da sada to bude način kako da umesto izbora dođete na vlast", navodi Dačić.

DSS koji je ostao i ispod tog novog cenzusa, želi dijalog, ali bez učešća stranih predstavnika.

"Deo opozicije mi nije jasan, ali mi nije jasna ni vlast zapravo. Ja da imam odgovornost za vođenje države danas, ne bih prihvatio posredovanje ni EU parlamentaraca ni Rusije. Mislim da je stvarno degradirajuće za državu da 2021. moramo da pričamo o stanju demokratije u Srbiji i da to radimo sa strancima", smatra Miloš Jovanović iz DSS-a.

Uslove i predloge imaju i stranke koje su bojkotovale izbore.

"Mi iz Narodne smatramo da je potrebno da dijalog bude što koncizniji, da se opozicija dogovori koja će dva pregovarača ili dvojica ili dvoje biti prisutni tom dijalogu, da se iscrtaju određene crvene linije oko kojih se postiže konsenzus, ispod kojih ne bismo išli", naglašava Sanda Rašković Ivić ispred Narodne stranke.

SSP sa partnerima je izradila Platformu za dijalog u tri tačke. Prvi uslov je formiranje Ministarstva za sprovođenje izbora koje bi imenovalo poverenike u javnim preduzećima, sa zadatkom da spreče prinudno glasanje.

"Druga stvar je da se formira paralelno uredništvo Informativnog programa RTS i RTV koje će biti imenovano na nestranački način od strukovnih udruženja, ne političkih stranaka i koje će voditi Informativni program RTS-a i RTV-a svaki drugi dan bez smena u sadašnjem uredničkom sistemu i treća stvar je razdvajanje izbora - na svim nivoima da izbori ne budu spojeni da se ne bi kao sada zloupotrebljavala praksa da se koristi jedno ime da bi se u suštini dobili izbori na svim nivoima", ističe Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde.

Najveća vladajuća stranka napominje da je do slova ispunjeno dogovoreno u ranijim rundama dijaloga i ozbeđeno više demokratije. Tvrde - ostalo je još otvorenih pitanja.

"Pitanje političkog oglašavanja tokom predizborne kampanje i vidite, to jeste ozbiljno pitanje zato što je praksa, recimo za izbore 2020. pokazala da deo bivšeg režima ne onim medijima koje neposredno kontroliše. I dalje je sklon da zloupotrebljava političko oglašavanje, da politiki oglasi predstavljaju kao neke oglase koji su obični golasi samo da bi ih platili manje, odnosno samo da ne bi platili porez na njih, pa onda kažu nisu to politički oglasi, nisu to poliičke poruke u spotovima u kojima neposredno pominju Aleksandra Vučića kažu - nije to politički program, to je neki školski program i šta već, samo da ne bi platili porez", navodi Vladimir Orlić iz SNS-a.

Jedna od organizacija sa najdužim stažom praćenja izbora pisala je Ivici Dačiću. Podržavaju nastavak dijaloga i predlažu kako da bude uspešniji:

"Jedan od razloga zbog čega prethodni dijalog nije do kraja dao svoje rezultate jeste i određena vrsta neiskrenosti koju su pokazale i vladajuće stranke i opozicija. Bez te želje da se u dijalogu uspe, vrlo je teško očekivati da će se zaista na kraju puta i doći do pozitivnog rezultata. Predstojeći dijalog bi mogao da bude kraći, da bude fokusiraniji zato što su problemi sa kojima se suočavamo poznati i problemi su adresirani i identifikovani na prethodnom dijalogu", poručuje Bojan Klačar iz Cesida.

Predlog CESID-a je da u dijalogu učestvuju i parlamentarne i vanparlamentarne stranke, ali uz određenu selekciju kako se, kažu, ne bi gubio fokus.