Džozef: Posle izveštaja Pentagona Zapad da preispita odnos prema Vučiću

Edvard Džozef smatra da je izveštaj je veoma značajan zato što "zvanično potvrđuje ono u šta se oduvek sumnjalo", a to je, kaže, da Srbija intenzivira vojnu saradnju sa Rusijom, "dok istovremeno na unutrašnjem planu nazaduje u sprovođenju reformi i demokratizacije, i navodno pokušava da reši pitanje Kosova".

Džozef dodaje da Zapad zna da "Rusija nema nikakvog interesa da kosovsko pitanje bude rešeno".

"Znamo za poklonjene MIG-ove i druge oblike saradnje, ali činjenica da je to ozvaničeno je važna i sugeriše da je veza simbiotička, odnosno da koristi i Srbiji i Rusiji. Takođe, dovodi u pitanje iskrenost predsednika Aleksandra Vučića, kada kaže da je zainteresovan za članstvo u EU", navodi Džozef u intervjuu za Glas Amerike.

On tvrdi da je izveštaj upozorenje diplomatama koje razgovaraju s predsednikom Vučićem da "pripaze koliko on sarađuje sa Rusijom jer se sada zna da je vlada SAD u potpunosti svesna koliko je duboka i rasprostranjena ta saradnja".

Saradnja sa ruskim obaveštajnim službama je, po njegovom mišljenju, signal koji se ne sme ignorisati.

"Kad jednom uđete u polje špijunaže i saradnje u toj sferi - to je totalno nekompatibilno sa Zapadom i Evropskom unijom. Jednostavno, ne može se tolerisati i diplomate to ne smeju da ignorišu", rekao je Džozef.

Neophodni mnogo otvoreniji razgovori

Edvard Džozef kaže da Zapad mora mnogo otvorenije da razgovara s Vučićem i da treba prestane da ga, kako navodi, moli da nađe rešenje za Kosovo i da se na neki način kompenzuje za to.

"Niko ne treba da razmišlja o kompenzaciji za lidera koji ima tako široku saradnju s neprijateljem kao što je Moskva i koji ide protiv sopstvenih građana i ukida im slobode koje im pripadaju", navodi američki analitičar.

Radio Slobodna Evropa objavila je juče izveštajj Pentagona u kojem se ocenjuje da je Srbija najpopustljivije okruženje na Zapadnom Balkanu Srbija kada je reč o ruskom uticaju i konstatuje da je saradnja SAD sa našom zemljom u oblasti odbrane i dalje komplikovana zbog težnji Srbije da ostane vojno neutralna i da ne pristupa vojnim savezima.

U izveštaju se navodi i da su bilateralni odnosi Srbije i Rusije bili na znatno nižerm nivou pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem 2012. godine.

Tvrde se i da je Rusija, kako bi se suprotstavila međunarodnoj izolaciji koja je usledila nakon pripajanja Krima 2014. godine, počela da pokazuje veće interesovanje za razvoj vojne saradnje sa Srbijom.

Kada je reč o kupovini naoružanja i opreme, navodi se da je od 2012. godine jedino Srbija na Zapadnom Balkanu nabavljala rusko naoružanje i opremu.