Kosovo i Metohija – šta će biti za pet godina

Pre dolaska Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika Donalda Trampa za dijalog, u Prištinu i Beograd iz medija su stigle njegove osobine i navike. Nedosledan u stavovima, nedovoljno diplomata za diplomatu i, iako je to gotovo nemoguće, tvituje više od Donalda Trampa.

Ipak, da je dosledan u nedoslednosti, čini se, potvrđuje to što njegov stav o sastancima sa srpskim i kosovskim političarima nismo čuli ni videli, čak ni u tvitovima. Preneli su ga političari kroz štura i opšta saopštenja.

Predsednik Srbije je kratko odgovorio na pitanja novinara: "Razgovor je bio ozbiljan, otvoren i odgovoran i to je sve što mogu da kažem."

Imenovanje američkog ambasadora u Berlinu zateklo je gotovo sve aktere u Srbiji – sadašnje i bivše. Neke je podsetilo na već viđen scenario.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović smatra da će Grenel raščistiti teren. "Mislim da će čitav niz pitanja koja su opterićivala dijalog, od taksi do svega što je isprovociralo Haradinaja da se na takse odluči, da će biti zbrisano. Mislim da je naše iskustvo sa Dejtonom valjda dovoljno jasna poruka šta možemo da očekujemo od predstavnika SAD. Grenel igra istu ulogu kao Holbruk pre 24 godine."

Borko Stefanović iz Saveza za Srbiju nije siguran da on donosi rešenja. "Nisam siguran da donosi rešenja, više pritisak na naše rukovodstvo, da postoje rokovi našeg režima, da su istekli, da nema mogućnosti za sitno manevrisanje", kaže Stefanović.

"Teško je razgovarati sa ljudima koji dolaze kao političke ubice, oni ne razgovaraju, oni diktiraju, ali ono o čemu treba razmišljati je da niz faktora može da promeni situaciju u korist Srbije. Prvi, da se uključi Rusija kako su se SAD uključile, treba insistirati da i Rusija bude prisutna. Drugi faktor prisustvo Amerike, videti kakve diktate postavlja, treći faktor vremena, da bi se dobilo u vremenu. Amerika sledeće godine ulazi u predsedničku kampanju", kaže Milorad Mirčić iz SRS-a.

Prve zamerke na Grenela 

Pre toga, neki veruju, a nemački mediji pišu, da je Grenel došao u Berlin kako bi osnažio svoju poziciju u Vašingtonu.

Za razliku od njegovih prethodnika, koji su mogli da se pohvale odličnim vezama sa kancelarijatom i drugim važnim ličnostima, Grenel je izabrao drugačiji put na čijem kraju nisu otvorena vrata glavnih aktera u Berlinu.

Merkelova ga navodno do sada nije primila. Ali je on krajem prošle godine u Berlinu ugostio Hašima Tačija. U vladajućem SNS-u iznose prve zamerke na račun Grenela.

"Čini mi se da je ponašanje Grenela pristrasno, nije dovoljno oštar prema Prištini, od Beograda očekuje da se odrekne KiM, a da zauzvrat dobijemo ekonomski injekciju. On insistira na priči: ako se postigne rešenje da će region ekonomski napredovati", kaže Milovan Drecun.

To je potvrdio i pobednik kosovskih izbora Aljbin Kurti, koji je preneo da je Grenel u razgovoru sa njim insistirao na tome da je za investicije na Kosovu potreban brz konačni sporazum sa Srbijom. Ne i šta bi u njemu moglo da piše.

Njegovim imenovanjem kao tema se opet nametnula teritorijalna korekcija. A sve zbog reputacije da je Grenel blizak nedavno smenjenom Trampovom savetniku Džonu Boltonu, koji se toj opciji nije protivio ako bi bila proizvod dogovora dve strane.

"Ne mislim da nude papir i kažu potpišite i vi i oni. Oni hoće da se pregovara malo, da se vide pozicije, pre svega naša, gde su granice do kojih možemo da idemo, pozicije dugih, poput Rusije. Vidite da je Grenel ambasador u Nemačkoj, koja se protivi nekim idejama koje su stizale iz Vašingtona, možda takođe treba tu tražiti ulogu misije Grenela da malo približi stavove Vašingtona i Berlina", veruje Drecun.

Stefanović je protiv razgraničenja kao opcije za rešenje kosovskog pitanja. "Mislimo da je štetna, to je otvaranje Pandorine kutije, da ne govorimo o tome da će veći broj Srba ostati u nezavisnom Kosovu. Ono što je problem, mi ne znamo plan naše vlasti."

Promena granica nije opcija LDP-a.

"To je suprotno svemu što je bila moja politika, ali naši problemi su toliko veliki da ne treba stavljati prepreke na mogućnost dogovora. Ako se kosovski Albanci, srpska zajednica na Kosovu i Srbija dogovore oko nečega što je prihvatljivo na kraju i jednima i drugima, ja mislim da međunarodna zajednica to treba da podrži", smatra Jovanović.

Pre toga čekali su kraj kosovskih izbora – od Angele Merkel, preko Emanula Makrona koji bi da se aktivno uključi u dijalog, do Rusije koja je spremna da se uključi ako to Beograd zatraži.

O novim posrednicima Aleksandar Vučić ne želi da spekuliše. Pošto je ranije rekao da je njegova kosovska politika doživela poraz, sada se, kaže, zalaže da dobijemo najviše što možemo i izgubimo najmanje što moramo.

Politika SNS-a, prema rečima Drecuna, jeste da se sagleda realnost u kojoj se nalazi rešavanje kosovskog problema, da se sagleda međunarodna situacija, da se vidi kako da rešimo to pitanje a da zadržimo deo naših interesa, da sprečimo da Kosovo stekne pun međunarodnopravni kapacitet, odvoji definitivno od Srbije i prisajedini sa Albanijom.

Za lidera LDP-a, nekada sa Zoranom Đinđićem, zagovornika politike standardi pre statusa, Kosovo je jedan u nizu teških nacionalnih poraza. Danas predlaže isto što i 2005. godine.

"Srbija treba da insistira na principima konsenzusa i konstitutivnosti predlažući da za priznanje Kosova tražimo za srpski narod konstitutivni status, kroz ustavnu definiciju Kosova kao države albanskog i srpskog naroda, štiteći srpsku zajednicu uz sve pozitivne međunarodne propise i insistiranje na tom statusu konsenzusa pri odlučivanju, da nema preglasavanja na važnim pitanjima."

Nekada šef pregovaračkog tima Beograda, danas je jedan od autora deklaracije o pomirenju srpskog i albanskog naroda. Rešenje za kosovski problem traži u okvirima Ustava, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava.

"To se pre svega odnosi na normalizaciju kretanja ljudi, robe i kapitala, omogućavanje besplatnih zdravstvenih usluga, regulisanja pritanja obrazovanja i kulturne saradnje, saradnje policija i tužilaštava, što nemamo, a vidi se na slučaju ubijenog Olivera Ivanovića. Svi ti koraci plus ono što smo se u okviru Saveza dogovorili – nećemo priznati nezavisnost Kosova, i da želimo da kroz dijalog dođemo do rešenja. To pokazuje da smo mi protiv zamrznutog konflikta i da mi imamo jasan plan i želju da rešimo kosovski problem", kaže Stefanović.

Sa stavom – Kosovo formalno u sastavu Srbije, rešenje vide i radikali.

"SRS ima jasan stav, bazira se na Ustavu i u okvirima Rezolucije 1244 s tim što SRS i dalje insistira: kosovsko pitanje može da se rešava u pregovorima tako što granice Srbije ne mogu biti promenjene. Tako treba tražiti rešenje u onom delu gde treba prvo napraviti asocijaciju 12 opština, i dati punu autonomiju Albancima, ali sve u okvirima Srbije", smatra Mirčić.

Po svemu sudeći buduća vlast bi da ide putem reciprociteta, stazom na kojoj nema priče ni kompromisa o statusu, teritorijalnom integritetu i suverenitetu, dakle, ni podeli. Kurti bi dijalog pre srpskih parlamentarnih izbora.

"Mi smo proglasili nezavisnost pre više od 11 godina u ovim granicama koje imamo danas i nećemo odustati od toga. Status Kosova je završena stvar i jedino ako postoje zahtevi o potrebama srpskog stanovništva na Kosovu, možemo da razgovaramo o tome", izričit je lider Samoopredeljenja.

Jovanović: Srbija talac Kosova 

Čedomir Jovanović smatra da to što jedan broj zemalja ne priznaje Kosovo ne negira kosovsku nezavisnost od Srbije, već samo problematizuje kosovsku stvarnost, a ta frustracija se ispoljava prema kosovskim Srbima i samoj Srbiji. Smatra i da je Srbija talac Kosova.

Milovan Drecun je uveren da politika vlasti nije politika otežavanja života ljudima koji žive na KiM.

"Naravno da nećemo prihvatiti da Kosovo postane članica Interpola, da postane član Uneska, radom na povlačenju priznanja ne želimo da se oteža situacija u Prištini nego da je nateramo na racionalno ponašanje, da sednemo i razgovaramo o statusu, jer oni to neće da čuju, za njih je to završeno."

Borko Stefanović veruje da je izmeštanje statusa iz razgovora, a dogovaranje svega sem statusa, put kojim treba ići.

Od puteva i stranputica zavisi i viđenje Kosova za pet godina. Radikali pri svojoj poziciji.

"Sve zavisi od toga ko je na vlasti, po nama srpskim radikalima, i posle pet godina i posle 500, Kosovo je u okvirima Srbije", kaže Mirčić.

"Tu gde i sada, na Balkanu, bez priznanja nezavisnosti od strane Srbije, na putu normalizacije odnosa sa Beogradom". Tu Kosovo smešta Borko Stefanović.

Za Čedomira Jovanovića budućnost Kosova zavisiće od spremnosti u Beogradu da nakon dogovora budemo drugačiji.

Milovan Drecun vidi dve opcije. "To zavisi da li će biti postignuto rešenje, ako se postigne dugoročno održivo rešenje, Kosovo može ekonomski da napreduje. Ako ne bude dogovora, onda ćemo ići putem još jače destabilizacije, jačanja tenzije, a sa mogućnošću izazivanja sukoba, čak i ratnih, jer mislim da je cilj političara i u Tirani i u Prištini da se Kosovo i Albanija integrišu i formalno, mada su i sada u praktično smislu daleko odmakli".

Ciljeve izaslanika Ričarda Grenela, osim da se postigne svobuhvatni sporazum, nismo čuli.

Jedan od navodno retkih njegovih prijatelja u Berlinu, bivši nemački ministar zdravlja, rekao je da on osvaja na drugi pogled.

Za razmenu pogleda svakako će biti vremena. Za kraj traženja rešenja između Beograda i Prištine mnogi su u kalendaru ubeležili sredinu sledeće godine.