Zaev i Rama stižu u Beograd, sutra o "malom šengenu"

Sastanak, na kojem će, prema ranijim najavama, najviše biti reči o regionalnoj saradnji i ekonomskom povezivanju, uklanjanju barijera u poslovanju i slobodnijem protoku robe, ljudi i usluga na teritoriji tri zemlje, biće održan u Novom Sadu, u Oficirskom paviljonu Petrovaradinske tvrđave.

Kako saznaje Tanjug, sutra će biti potpisana deklaracija o namerama, a nakon sastanka, trojica zvaničnika će se obratiti medijima.

Vučić, Rama i Zaev su o toj temi već neformalno razgovarali tokom Generalne skupštine UN u Njujorku u septembru, a srpski predsednik je tada najavio da će na sastanku u Novom Sadu biti konkretizovani planovi o povezivanju tržišta u regionu, odnosno o kreiranju svojevrsnog "malog šengena".

Vučić je rekao da je za tu ideju dobio "pun konsenzus" premijera Severne Makedonije i Albanije.

Namera je i da se ode korak napred u odnosu na CEFTA sporazum, koji je doveden u pitanje nakon što je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije i BiH.

Ekonomisti ocenjuju da bi uspostavljanjem "malog šengena" na Zapadnom Balkanu kompanije iz celog regiona dobile veće regionalno, zajednicko tržište sa gotovo 20 miliona potrošaca.

Inicijativu su pozdravile regionalne komore svih zemalja Zapadnog Balkana, koje okupljaju više od 350.000 kompanija.

Ova, ali i druge, koliko ekonomske, toliko i političke inicijative srpskog predsednika navele su nedavno ljubljanski IFIMES na ocenu da je Srbija, zahvaljujući Vučiću, postala epicentar dešavanja u regionu i ključna za mir i stabilnost, a on sam - ključni politički lider.

Tu poziciju mu je, ukazuje ljubljanski Institut, na svojevrstan način priznala i potvrdila nemačka kancelarka Angela Merkel (CDU), koja je tražila susreta sa Vučićem na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, a nije se, dodaju, sastala ni sa jednim drugim čelnikom iz regiona.

Uravo Merkel i Vučić najzaslužniji su, navodi IFIMES, za pokretanje Berlinskog procesa, u avgustu 2014. godine, koji se pokazao kao do sada najvažnija inicijativa za jačanje regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana i njihove evropske integracije.

Susret sa Zaevom i Ramom, inače, dolazi posle trilateralnog sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i članovima Predsedništva BiH, koji je takođe bio u funkciji čvršćeg regionalnog povezivanja i saradnje na zajedničkim projektima.

Korak u tom smeru je bilo i otvaranje integrisanog graničnog prelaza Preševo - Tabanovce između Srbije i Severne Makedonije.

Zajednički ekonomski razvoj i uspostavljanje malog Šengena su prioriteti u regionalnoj saradnji, jer male zemlje, pojedinačno, ne mogu da privuku globalne investitore i teže mogu da osiguraju održiv ekonomski rast i razvoj.

Vučić se, promovišući ideju o "malom šengenu" u Njojorku pozvao upravo na te argumente.

Za nas bi bilo važno, zbog slobodnog protoka robe i usluga, da se u to "uvuče" i Priština, da sve bude na još višem nivou ekonomskih integracija nego u okviru CEFTA i da se privuku i Bosna i Crna Gora, naveo je tada srpski predsednik.

Upravo pitanje uključivanja Prištine verovatno će biti visoko na agendi albanskog premijera Edija Rame tokom sutrašnjih razgovora u Novom Sadu.

Severna Makedonija oberučke je prihvatila ovu ideju.

Iz Kabineta predsednika vlade poručeno je, u izjavi za Tanjug, da je njena realizacija jedinstvena mogućnost da se međusobno povezivanje zemalja regiona intenzivira i time ubrza i integracija u EU.

I predsednik Privredne komore Albanije Nikolin Jaka smatra da je ideja Vučića o ukidanju trgovinskih barijera između Srbije, Severne Makedonije i Albanije dobra, da njena realizacija može da ubrza proces integracija zemalja na Zapadnom Balkanu, ali smatra da bi ona produbila političku nestabilnost na Zapadnom Balkanu ukoliko bi bilo koja zemlja iz regiona bila isključena iz ove inicijative.

Za albansku ekonomiju je jako bitno da ideja o kreiranju takozvanog "malog šengena" uključuje sve zemlje na Zapadnom Balkanu, jer bi to donelo političku i ekonomsku stabilnost regiona, poručio je Jaka u ranijoj izjavi za Tanjug.