Brnabić: Šarčević nije odgovoran, jedan od najboljih u vladi

Ana Brnabić je izjavila da ne vidi odgovornost ministra prosvete Mladena Šarčevića za to što je test iz matematike "procureo'" u javnost i što je odloženo polaganje tog predmeta iz male mature, uz ocenu da je Šarčević jedan od najboljih ministara u vladi.

Brnabićeva je dodala da su upravo u obrazovanju najvidljiviji rezultati sprovedenih reformi. Istakla je da nema šta da zameri Šarčeviću, već da mu zahvaljuje za sve što je uradio u obrazovanju, što je bio hrabar i što se borio.

"Ne prihvatam ostavku Šarčevića, drago mi je što je on ministar prosvete i ponosna sam što je ministar u mojoj vladi", rekla je Brnabićeva novinarima u Parizu, gde boravi u zvaničnoj poseti, komentarišući slučaj sa krađom testa iz matematike i odlaganjem polaganja male mature.

Premijerka je napomenula da joj nije drago zbog svega što se desilo sa polaganjem male mature i dodala da se to dešava i u drugim zemljama - u Hrvatskoj, Velikoj Britaniji i mnogim naprednijim zemljama EU.

Premijerka je naglasila da se postupilo najbolje što je moglo u datim okolnostima i da je problem odmah uočen tako da je plaganje testa iz matematike pomereno samo za dan.

Brnabićeva je istovremeno ukazala i na potrebu da se testovi za polaganje mature digitalizuju.

"Cela matura i testovi biće mnogo bezbedniji od sledeće školske godine i u tome ćemo biti jedna od naprednijih zemalja", navela je premijerka i primetila da se "provaljivanje" testova i ranije dešavalo, ali da se u javnosti nije dizala tolika gužva oko toga kao ovog puta jer je, kako kaže, ranije bilo mnogo većih problema o kojima se govorilo.

"Znaće se imenom i prezimenom ko su odgovorni"

Upitana ko snosi najveću odgovornost za krađu testova, Brnabićeva je rekla da nije boravila u Srbiji kada se sve dešavalo i da nema dovoljno informacija niti prava da svaljuje odgovornost na bilo koga.

Istakla je da sve relevantne institucije rade na tom slučaju i da će se sve rešiti u najkraćem mogućem roku. "Znaće se imenom i prezimenom ko su odgovorni, a to će uz digitalizaciju i tehnološki napredak doprineti da sledeće godine sve bude drugačije i da se takve stvari više ne rade", naglasila je premijerka.

Na pitanje da li mali maturanti, roditelji i nastavnici sada mogu biti sigurni da neće biti problema u vezi sa konačnim ishodom male mature, premijerka je navela da to što je Ministarstvo prosvete odmah reagovalo dokazuje da testovi jesu i da će biti apsolutno sigurni.

"Politički gledano, verovatno je najlakše bilo da se zažmuri na jedno oko i pusti da to tako prođe. Međutim, odmah smo reagovali i obezbedili rezervne testove i sve sisteme kontrole", navela je Brnabićeva.

Kako je rekla, lično je zainteresovana da sa polaganjem mature sve prođe kako treba, jer je i njen bratanac mali maturant.

"U kontaktu sam sa njim i celom porodicom da bih znala kako je prošao i kako je na njega delovalo odlaganje testa. Nije kraj sveta", rekla je premijerka.

Podsetila je na vreme kada je i sama polagala prijemni ispit za srednju školu.

"Pogledajte kakvo je bilo naše školovanje u prošlosti. Tri meseca pre kraja školske godine nije se znalo da li ćete imati maturu, kako će izgledati matura, da li ćete i iz čega imati prijemni. Danas je Srbija mnogo drugačija zemlja", rekla je Brnabićeva.

Govoreći o rezultatima u obrazovanju tokom Šarčevićevog mandata, podsetila je da je posle 10 godina "neuspelih i jalovih pokušaja" programiranje uvedeno kao obavezan predmet u osnovne škole i u čemu je, istakla je ona, Srbija prepoznata kao jedan od lidera u Evropi.

Programiranje nije uvedeno tako da decu učite šta su kompjuteri, flopi diskovi, kako se istorijski razvijala IT industrija, već učite "Skreč, "Pajton", a od 1. septembra ove godine "Pygame", što su najnaprednije tehnologije.

Premijerka je navela da je uveden i sistem dualnog obrazovanja zahvaljujući čemu je, kaže, MTU danas u Srbiji.

Dodala je da je, od kada je Šarčević na čelu Ministarstva, u Srbiji prvi put formiran Fond za nauku, kao i da je dualno obrazovanje uvedeno u visoko školstvo, a preduzetništvo i finansijska pismenost u osnovne škole.

"Pet puta su povećana specijalizovana IT odeljenja u srednjim školama, za 20 odsto smo povećali kapacitet tehničkih fakulteta - njihov broj, prostorije, opremu...", navela je Brnabićeva.