Kosačov: I Priština i Vašington treba da ohlade glave

Konstantin Kosačov je u intervjuu za RTS rekao da rešenje za Kosovo treba da postignu Beograd i Priština, dok drugi ne treba da se mešaju. 

Kažete da je jedina šansa da se usijane glave u Prištini ohlade i da se ne dozvoli eskalacija kosovskog problema, svest da je Srbija u stanju da se odbrani, ali i da može da računa na podršku Rusije. Ko toga treba da se osvesti i na šta konkretno mislite?

Prvo i osnovno, ja sam uveren da kod rešavanja kosovskog problema ne može da bude vojnog i nasilnog rešenja, rešenje može da bude samo političko. Na kraju krajeva, rešenje moraju da dostignu Beograd i Priština. Svi ostali, ne treba da se mešaju, u najboljem slučaju treba da pomognu rešavanje problema, ali sad mi vidimo, u čitavom slučaju pojavljuju se nove komplikacije.

Ako nazovemo stvari svojim imenom, proces se zaustavio, nije se zaustavio krivicom Beograda, već potezima Prištine, koja ponovo i ponovo izlazi iz duha i slova rezolucije 1244, stvara sopstvene oružane snage, uvodi 100 odsto carine na robu iz Srbije i BiH i stavlja akcenat na to da se i unutrašnji problemi i problemi prema Srbiji nametanjem svoje sopstvene pozicije.

Prema mom mišljenju, Priština u tome dobija pomoć i podršku od SAD. Ja sad ne mogu da govorim o celom Zapadu, mislim da je pozicija EU odgovornija, ali i oni se sada brinu što Priština sada sve agresivnije i agresivnije rešava svoj kosovski problem. Glave treba da ohlade i oni u Prištini i oni izvan Prištine, u Vašingtonu, koji bi da igraju na emocije, jer na taj način ruše, a ne pomažu politički proces.

Sve se češće govori o mogućnosti menjanja formata dijaloga Beograda i Prištine... Briselski razgovori blokirani su već više od pola godine. Koji je to scenario, koji bi mogao dovesti do toga da se Moskva drektno uključi u dijalog?

Rusija nikad nije govorila da odbija da učestvuje u tom dijalogu, ukoliko bude pozvana da učestvuje. Mi imamo mnogo pitanja u vezi sa poslednjom inicijativom da se 29. aprila održi sastanak u Berlinu. Mi ne znamo zbog čega je taj sastanak sazvan, zašto su tražili još jedan sastanak u Parizu, kako je određivan sastav učesnika. Albanska strana traži da se uključi i SAD. Možda će to i biti opravdano, ali u tom slučaju apsolutno treba i Rusija da se uključi

Dijalog se ne pomera sa mrtve tačke. Naprotiv, svedoci smo dešavanja i u Berlinu i u Tirani. Sledeći susret je zakazan za početak jula u Parizu... Kako vi gledate na tu, čini se novu, diplomatsku inicijativu Merkelove i Makrona?

Ni u Berlin ni u Tiranu nas niko nije zvao, ako takav poziv stigne, mi ćemo ga vrlo pažljivo razmotriti. Sve će zavisiti od toga kako je sastanak zamišljen. Ako ponovo vidimo da na takve sastanke dolaze uglavnom samo oni koji priznaju Kosovo, onda je smisao tih sastanaka nula i na njima ne vredi učestvovati.

Kako danas ocenjujete poziciju Srbije u dijalogu u odnosu na pre nekoliko godina?

Da, ja mislim da je pozicija jača u odnosu na pre nekoliko godina. Srbija traži rešenja i mogućnost da se donesu odluke, ali mora da ostane u okvirima Ustava RS, to je principijelno važno, i u okviru Rezolucije 1244. Sve što se uklapa u te pravne okvire je apsolutno dopustivo sa moje strane i može da se pozdravi sa ruske strane. Hvala Bogu, Beograd je sačuvao sposobnost da sačuva dijalog i sa Briselom, i sa Moskvom i sa Vašingtonom.

Znamo koliko je Rusija važna Srbiji, a koliko je Srbija važna Rusiji?

I duhovno i politički i ekonomski i društveni partner je upravo Srbija. Nema sumnje da smo i u prošlosti, i u sadašnjosti i sigurno u budućenosti da ćemo ostati zajedno. Šetnja "Besmrtnog puka", Dan pobede, parada u Nišu, to kako se radi u Srbiji, ne radi se nigde u svetu, razume se osim u Rusiji, i mi vrlo visoko cenimo tu moralnu i odgovornu poziciju Beograda. Imamo mnogo zajedničkih interesa. Mi identično gledamo na ulogu UN, međunarodno pravo, imamo ogromne kolosalne ekonomske projekte, gas, atomska energija, poljoprivreda. Za nas je Srbija jedan od najvažnijih sagovornika i u Evropi i na globalnom nivou.