Timoti Les, šta Zapad želi na Balkanu

Timoti Les dobro poznaje Balkan jer je u svojoj diplomatskoj karijeri između ostalog bio i šef biroa britanske ambasade u Banjaluci. Posebnu pažnju privukao je 2016. kada je za ugledni Forin afers napisao tekst pod imenom "Disfunkcija na Balkanu". Piše da je stabilnost na Balkanu moguća samo nacionalnim ukrupnjavanjem i promenom postojećih granica. Njegova mapa Republiku Srpsku pripaja Srbiji, tzv. Herceg-Bosnu Hrvatskoj.

Les piše da bi sever Kosova trebalo da ostane u Srbiji, da Preševo i okolina idu Albancima, a Albaniji ostatak Kosova, deo Makedonije i enklave u Crnoj Gori u kojima žive Albanci. Crnogorci bi mogi da odluče hoće li sa Srbijom ili samostalno.

Pre dve godine, sva je delovalo nerealno, a sada?

Ne kažem baš, lepo sam vam rekao, jer takva inicijativa je uvek dolazila iz regiona. To sam i primetio 2016. Srbi i Hrvati iz Bosne, Albanci u Makedoniji, duboko su nezadovoljni onim što sam tada nazvao post-jugoslovenskim sporazumom zbog koga se osećaju kao da su nasukani u tuđoj državi. Jednostavno su čekali priliku da probaju da revidiraju taj sporazum. A sa krizom u EU, dolaskom Trampa u Belu kuću, Putinom u Kremlju, i početkom tzv. novog hladnog rata, video sam da su primetili priliku da postave to pitanje i promene političke prilike.

Poslednjih meseci bilo je govora o granicama, ali ne u Bosni, već u vezi sa Kosovom. Sada se o tome ne govori previše često, ali da li vi verujete da je to i dalje opcija?

To jeste opcija, jer ja druge opcije ne vidim. Prvo pitanje koje Srbi treba sebi da postave je da li žele da se pitanje statusa Kosova reši. Ako je odgovor da, onda zapravo postoje samo tri opcije. Prvo, da Srbija bezuslovno prizna Kosovo, druga - da se na neki način bore da promene situaciju, što ubeđen sam, niko ne želi. Ili treće, da traže kompromis, a taj kompromis bi bio teritorijalni. U tom smislu, opcija podele bi ostala na stolu. Po meni, pitanje je da li će Albanci na to pristati.

Ali, Albanci sada igraju grubo. Dijalog se neće, kako stavri stoje, nastaviti uskoro. Imamo najavu osnivanja vojske Kosova, takse. Da li mislite da je ovo ipak samo jedna pauza u ovom dugom procesu pregovora, ili mislite da su stvari potpuno zaustavljene?

Pa, mislim da su oba scenarija verovatna. Videli smo dvojicu predsednika koji su izašli sa predlogom, a onda i oštru reakciju protiv toga. Posebno u Prištini. U tom smislu, mislim da se posebno predsednik Tači nije dobro snašao kada je ovom predlogu reč, jer je očigledno od toga napravio samostalnu misiju, a trebalo je da za to obezbedi političku podršku u Prištini koja bi bila za opciju podele.

Moglo bi da se desi da se stvar odugovlači, dok ne dođe do promene političke konstelacije u Prištini, možda do nove Vlade i novog premijera. Onda bi o tom pitanju opet moglo da se priča. Ali, teško je videti da postoji način da se zaobiđe rešavanje pitanja statusa Kosova. To je očigledno dobro za Kosovo, oni žele da postanu član međunarodne zajednice, i zato će morati ponovo da razgovaraju sa Srbijom. A ponuda bi bila - podela za priznanje.

Zanimljivo je da sada EU kao da nema moć da reši trenutne probleme. U Prištini je bio i komesar za proširenje da prenese poruku o potrebi da se ukinu takse, a vratio se praznih šaka.

Tako je i mislim da to ukazuje na dve stvari. Prvo, da je EU podeljena po ovom pitanju. Države poput Nemačke i Velike Britanije veoma snažno odbijaju podelu, Francuska, Austrija i ostale pružaju podršku. Ali, ovo pokazuje i kako se smanjuje autoritet EU, posebno na Kosovu, koje je ponovo odbijeno kad je reč o liberalizaciji viznog režima. Zapravo, time se šalje poruka Kosovu da ne postoji interes za integracije.

Šta je onda sa SAD? Analitičari obično kažu da kada Priština napravi neki korak poput taksi, iza sebe ima Ameriku. S druge strane, slušamo da Ameriku Balkan više ne zanima. Pa gde je onda sredina?

Pa, sada je malo teško pohvatati šta je američka politika. Jer, izgleda da postoje bar tri američke politike kada je reč o Kosovu. Imate potpunu ravnodušnost ako govorimo o predsedniku Trampu, a onda imate drugu liniju zvaničnika, poput Džona Boltona i Majka Pompea, koji, čini se, podržavaju ideju podele. A onda imate politiku Stejt departmenta. To je najvidljivije u formi ambasadora ovde, na terenu. Oni se, izgleda, po instinktu, tome protive. Rezultat je očigledan nesklad u izjavama različitih američkih zvaničnika.

Ali, mislim, ako bih morao da sumiram američku politku, očigledno je veoma daleko od pre 20 godina, kada je Americi Balkan bio prioritet, kada je posvetila ogromne resurse, i novac, i osoblje, I vojnu snagu regionu. Od toga sada nema ništa. Imam osećaj da američki zvaničnici samo žele da završe ovaj posao, a ako predsednici u Beogradu i Prištini kažu da mogu da ga okončaju nekim dogovorom koji bi uključio podelu, američki zvaničnici kažu, u redu. Samo to već jednom uradite.

Čitajući vaše tekstove reklo bi se da verujete da problemi koji su vezani za proširenje EU znače da je taj proces ili stao ili da je potpuno završen?

Mislim da je završen.

Mislite da jeste. Dobro, šta onda, jer proširenje je dugo bilo motivacija za zemlje Balkana da održavaju stabilnost ?

Došlo je do tačke preokreta u politici zapada prema Balkanu. Ne mislim da su se mnogi zaista bavili time kako stabilizovati Balkan ukoliko se prošrenje zaustavi, što ja verujem da je već slučaj. Ali, da se vratim na članak koji sam pisao za Forin afers pre dve godine. Ako Evropljani ne mogu da izađu na kraj sa posledicama ovih loše skrojenih političkih i nacionalnih granica, moraće da se okrenu korenu porblema, i da prihvate da regionu treba reorganizacija u koherentne nacionalne države. A to je ono što žele ljudi koji tamo žive.

Oni koji se protive bilo kakvoj promeni granica gledaju Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Tamo vide najveće potencijalne probleme. A vi?

Naravno, problem nije samo postaviti cilj, a to su nacionalne države u regionu. Problem je da od situacije u kojoj smo sada dođemo do tog cilja bez rata. Ne poričem da je to složen zadatak. Zadatak pun opasnosti, i zato mislim da treba da počne debata. Kako da se to primeni a da se izbegne rat, što naravno svi žele.

Prošli put kad ste govorili za Oko magazin, rekli ste da u RS očekujete referendum o nezavisnosti. Sada je Dodik član Predsedništva, šta to menja?

Dodik se sada povukao, što se toga tiče. Zato što je naišao na veliki otpor i to od dva najveća saveznika, Srbije i Rusije. Shvatio je da je prerano, i previše rizično. Više puta je u prošlosti jasno stavio do znanja da nije avanturista. I ne želi da ugrozi dobrobit Srba čiji je predstavnik. Ali, čini mi se da shvata da je vreme na njegovoj strani. EU je u velikim problemima, i nisam uveren da će preživeti sledeću recesiju.

U isto vreme, kao što sam rekao, Amerika deluje relativno nezainteresovano kada je o Balkanu reč. Mislim da Dodik računa da će se u nekom trenutku u sledećoj deceniji pojaviti prilika da traži odvajanje od Bosne.

U međuvremenu, pomenuli ste da je član Predsedništva, naravno, to je veoma značajno, jer on je veoma drugačiji od ostalih Srba koji su sedeli u toj stolici. Bio je vrlo eksplicitan kada je reč o tome da neće služiti interesima BiH već interesima Republike Srpske, i koristi simboliku da to dokaže. Činjenica da želi zastavu Republike Srpske u kabinetu, da je prvo položio zakletvu u Narodnoj skupštini Republike Srpske, javno odbijanje pisma predsednika Trampa u kome mu čestita nacionalni dan BiH, sve to ima svrhu. Njegovi birači su bosanski Srbi, a ne drugi građani BiH.

Mislim da će upotrebiti ovu priliku da proba da postigne ciljeve koje je odavno stavio pred sebe. Počev od zatvaranja kancelarije Visokog predstavnika i povratak izvornom Dejtonskom sporazumu iz 1995. koji se razlikuje od onog iz 2006. koji je došao posle perioda aktivnog intervencionizma visokog predstavnika Pedija Ešdauna.

Dodik je gostujući na RTS-u rekao da su vaše ideje trezvene i da ste verovatno nešto naučili živeći u Banjaluci.

Pa, to je istina. Svoja mišljenja sam formirao na osnovu života tamo i mnogo sam naučio o tome šta zaista motiviše Srbe u Bosni, dok sam tamo radio. Pre svega, oni su izuzetno nezadovoljni situacijom u kojoj su. Duboko se protive načinu građenja nacija koje je nametnuo Zapad, i čini mi se, imaju strahove koji ih motivišu da požele da se odvoje od ostatka Bosne.