Potpisana Deklaracija o odnosima Srbije i Hrvatske

17.15 - Kroz Deklaraciju se obavezujemo da uradimo sve što je u našoj moći kako bismo rešavali pitanja i okrenuli se ka poboljšavanju odnosa, rekla je Grabar Kitarović.

17.05 - Želimo da živimo u miru, da gradimo više poverenja i da popravljamo atmosferu, rekao je Vučić nakon potpisivanja Deklaracije.

16.55 - Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović potpisali Deklaraciju o odnosima Srbije i Hrvatske.

Srpski premijer i hrvatska predsednica su se ranije danas susreli na mostu na Dunavu, a onda su u Dalju obišli rodnu kuću Milutina Milankovića. Zatim su prešli u Srbiju i posetili i Donji Tavankut kod Subotice. U Subotici je potpisana Deklaracija.

Deklaracijom je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina – srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji.

To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Saveta Evrope 10. novembra 1994.

U drugoj tački Deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.

U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su obe države spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.

Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne da ubrzaju primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču.

Deklaracijom se potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Obe države su svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u Deklaraciji i dodaje da su spremne da aktivno i koordinisano deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

Poslednja tačka se odnosi na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.

"Rešavanje otvorenih pitanja bez bilo čijeg naloga"

Premijer Aleksandar Vučić rekao je, na konferenciji za medije, da je susret sa hrvatskom predsednicom planiran nekoliko meseci jer je želja bila da razgovori budu sadržajni, a ne kao ranije bez rezultata, te da nakon toga uslede koraci koji će doneti bolju budućnost.

"Imali smo dobre, sadržajne i konstruktivne i ne lake razgovore o svim temama i problemima s kojima se suočavaju Srbi u Hrvatskoj i Hrvati u Srbiji. Kroz Deklaraciju smo pokazali da želimo da se naši odnosi unapređuju i to nije pitanje samo ovih šest tačaka koje su u Deklaraciji", naveo je Vučić dodajući da ima mnogo toga konkretnog što treba postići.

Naveo je da je hrvatska predsednica u Dalju mogla da čuje čime su Srbi zadovoljni i nezadovoljni u Hrvatskoj, a da je on od pripadnika hrvatske zajednice u Donjem Tavankutu mogao to isto da čuje o našoj zemlji.

"Uglavnom je bilo reči šta je to što bismo mogli da uradimo i popravimo, a tiče se prve tačke – odnosa prema manjinama", rekao je Vučić.

Istakao je da je kao predsednik Vlade Srbije sa predstavnicima Hrvatskog nacionalnog veća i hrvatske zajednice imao "ne lak ali otvoren razgovor".

Obećao sam podršku o raznim pitanjima, ali takođe sam zadovoljan i zahvalan što su primetili da smo krenuli da poboljšavamo stvari, pre svega oko udžbenika, rekao je Vučić.

"Važan zajednički nastup u EU"

Premijer je istakao da nema političkih ograda ni da se nastavi saradnja i oko drugih stvari.

"Važno je da u odnosu prema EU i svetu izražavamo saglasnost i zajednički nastupamo i povodom migrantske krize i borbe protiv terorizma. Ali za ono što nismo rešavali godinama, mislim da postoji rešenost i da ćemo to napraviti, bez obzira na to da li možemo da se dogovorimo ili ne", rekao je Vučić.

Kao primer naveo je pitanje granica, ističući da će dve zemlje, ako ne budu mogle da se dogovore, ići pred međunarodne institucije.

"Važno je da se ti problemi reše, da ne ostavljamo ništa prošlosti i budućim generacijama. Važno je da ne postoje teritorijalne pretenzije bilo koje strane. Želimo da živimo u miru, da gradimo više poverenja, da popravljamo atmosferu", istakao je premijer Srbije.

Poručio je da su dobri odnosi Srbije i Hrvatske kičma za dobre odnose u celom regionu, ali i za odnos prema Evropskoj uniji i, pre svega, za ljude koji žive u Srbiji i Hrvatskoj, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da su dve zemlje kroz zajedničku Deklaraciju pokazale da žele da se međusobni odnosi unaprede, da se reše otvorena pitanja i istakao da su se o tome dve strane dogovorile bez bilo čijeg naloga.

Srbija i Hrvatska su ovo uradile same, bez bilo bilo čijeg naloga, pritiska, što je dokaz da su Srbi i Hrvati napredovali, rekao je Vučić.

Navevši da razgovori "nisu bili slatki", Vučić je poručio da se, za razliku od dosadašnje saradnje, danas razgovaralo suštinski.

"Nama nije bilo važno kako ćemo izgledati pred svojim biračima, naprotiv bavili smo se suštinskim stvarima", rekao je Vučić.

Poručio je da će pokušati da uđe u hrvatske cipela, kao i da bi voleo da i oni pokušaju da uđu u srpske.

Grabar Kitarović: Obavezujemo se na rešavanje svih pitanja

I predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović rekla je da susret sa Vučićem nije proizašao jer je to neko tražio, već zato što su dve strane tako odlučile.

"Kroz Deklaraciju se obavezujemo da uradimo sve što je u našoj moći kako bismo rešavali pitanja i okrenuli se ka poboljšavanju odnosa. Do sada je učinjeno vrlo malo i zbog toga je sadržaj razgovora koje smo vodili veoma bitan", rekla je Grabar Kitarović zahvalivši Vučiću jer se na današnjem susretu sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji obavezao na konkretne mere.

Grabar Kitarović je navela da se taj susret planirao nekoliko meseci i da su želeli da održe susrete koji će uroditi efikasnim koracima ka budućnosti rešavanja državnih odnosa.

Istakla je da su se ona i premijer Vučić sastali kako bi se upoznali sa problemima i izazovima zajednice manjina u Srbiji i Hrvatskoj i kako bi iskoristili međudržavnu saradnju i fondove koji su na raspolaganju.

"U okviru rešavanja pitanja nije učinjeno puno i zato je ono što se danas događa, svi razgovori koji se vode – jako bitni. Pozdravljam ovaj susret, jer svi mi želimo bolji život. Postoji previše problema koji opterećuju sve građane Hrvatske, svima je cilj da se ljudi zadrže u svojoj zemlji, a mladi svakodnevno odlaze", istakla je Grabar Kitarović.

Dodala je da razume pitanja koja opterećuju manjine i u Srbiji i u Hrvatskoj i istakla da se obavezuje da će se pitanja rešavati, kako bi se na lokalnim nivoima rešavali svi problemi koji tim ljudima život znače.

Dve zemlje su se obavezale da će raditi na rešavanju pitanja nestalih osoba, kao i da će pokušati da najpre pruže odgovore njihovim porodicama, a zatim i da to pitanje zatvore na nivou država.

"Verujem da smo do sada imali problema jednim delom i zbog nedostatka komunikacije", primetila je Grabar Kitarović, pozdravljajući zato komunikaciju između premijera Srbije i hrvatske zajednice.

"Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju"

Predsednica Hrvatske je na konferenciji izjavila i da Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, već da želi da je vidi u EU, kao i da veruje da se situacija u vezi sa otvaranjem poglavlja 23 neće ponoviti.

Grabar Kitarović je rekla da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju kriterijuma na evropskom putu, ali da se nada da će u budućnosti dve zemlje imati snage da porazgovaraju bilateralno o svim pitanjima koja bi se mogla pojaviti u okviru pregovora, da se dogovore oko prelaznih merila i raščiste nedoumice, pre nego što postanu evropski problem.

"I Hrvatska, a verujem i Srbija, u budućnosti žele da se ponašaju kao konstruktivne članice EU, koje doprinose konsenzusu u EU, a koje ne unose dodatne probleme, već doprinose rešavanju. Zato verujem da se ovakve situacije u kojima smo se nalazili proteklih meseci neće ponoviti", rekla je Grabar Kitarović odgovarajući na pitanje može li se desiti da nerešena pitanja ponovo dovedu do blokade Srbije na putu ka EU.

Navela je da Hrvatska želi da vidi Srbiju kao članicu EU i da želi sve države jugoistočne Evrope u Uniji jer je to preduslov za trajni mir, stabilnost i prosperitet ovog dela Evrope.

Ističe i da se otvorena pitanja između dve zemlje neće rešiti preko noći, ali da veruje da su i Srbija i Hrvatska dovoljno sposobne i zrele i da imaju političku volju da bilateralna pitanja vide kao takva i rešavaju ih u međusobnim odnosima.

"Za neka od njih, ako ne bude bilo moguće da se reše u doglednoj budućnosti u bilateralnim odnosima, rešićemo ih u međunarodnim pravosudnim telima", rekla je Grabar Kitarović na konferenciji za novinare.

"Rezultati već za mesec dana"

Upitan kako dve strane nameravaju da "ožive" Deklaraciju o odnosima dve zemlje i postignu konkretne rezultate, Vučić je poručio da je politička volja najvažnija za rešavanje otvorenih pitanja. Ona je, ističe, sa srpske strane apsolutna.

"Mnogo toga konkretnog smo predvideli i uveren sam da će dati rezultate. Politička volja je najvažnija, s naše strane je apsolutna, a uvereni smo ne samo u dobre namere, već i u mogućnosti i sposobnosti gospođe Kitarović", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, rezultati potpisane Deklaracije će se videti već za mesec dana.

"Ne moraju to da budu spektakularni rezultati, ne kažem da će Hrvati početi da obožavaju Srbe, da će Srbi mnogo voleti Hrvate, da oko 5. avgusta neće biti bezbroj problema u različitim izjavama i emocijama, niti će moći da prođe za 5–10 godina, ali sve što konkretno zajedno uradimo, jednu ulicu, jedan udžbenik, jedan put, jednu sliku, to je veliki i konkretan korak", rekao je Vučić.

Naveo je da predstavnici hrvatske manjine u Srbiji, za koje smatra da nisu glasali za SNS na izborima, znaju da će obećano biti i urađeno.

"Posle mnogo velikih obećanja i lepih reči – nije ništa bilo, a ja sam već danas razgovarao sa budućim gradonačelnikom Subotice, on je dobio zadatak da asfaltira dve glavne ulice u Donjem Tavankutu, razgovarao sam sa premijerom Vojvodine i pokrajinski budžet će izdvajati sredstva za 'Hrvatsku reč' i to su konkretne stvari koje smo odmah napravili", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, obećao je još tri stvari koje će biti rešene u najkraćem roku, dok će neke biti rešene za godinu dana.

Vučić je naveo da Srbi u Hrvatskoj traže od Srbije da ispuni ono što hrvatska manjina traži od srpske države, kako bi i oni mogli to isto da zahtevaju od Hrvatske, kako bi se "osećali kao svoj na svome".

Grabar Kitarović je, odgovarajući na pitanje, rekla da se lično obavezuje da učini konkretne korake u radu sa Vladom i Ministarstvom spoljnih poslova, kako bi se pokrenulo rešavanje tih pitanja.

Dodala je da Hrvatska mora da imenuje članove raznih mešovitih komisija, posebno kad je reč o pitanju granice i položaju manjina, kao i da je veoma važna potraga za nestalima.

"Reč je o dobroj političkoj volji da se to pitanje reši, to je humanitarno pitanje, naše porodice imaju pravo da se zatvori taj deo prošlosti i da se okrenemo budućnosti", rekla je Grabar Kitarović.