Dačić i Rogozin protiv "militarizacije Balkana"

U Beogradu je završen 14. srpsko-ruski Međuvladin komitet za trgovinu, ekonomsku i naučnotehničku saradnju, a nakon sednice u Palati Srbija, kopredsedavajući Komiteta Ivica Dačić i Dmitrij Rogozin su potpisali Protokol o konferenciji. Obraćajući se novinarima, zvaničnici dve zemlje su još jednom ukazali na tradicionalno prijateljstvo srpskog i ruskog naroda.

Dačić je zahvalio ruskoj vladi na podršci Srbiji u očuvanju integriteta i u Unesku, te naglasio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji.

Ministar spoljnih poslova je ocenio da su ekonomski odnosi dve države ispod nivoa političkih odnosa i da mogu da budu mnogo bolji, iako je Rusija među najvećim i najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije.

"Mi želimo da dostignemo cilj da, u narednim godinama, naša robna razmena bude veća od četiri milijarde dolara", rekao je Dačić.

Dmitrij Rogozin je naglasio da je, u poslednjih deset meseci 2015. godine, bilateralna robna razmena, u fizičkom opsegu, porasla.

"Sada, zahvaljujući operativnom odzivu Srbije na predlog da zauzme oslobođenu lokaciju na tržištu što se tiče poljoprivrednih proizvoda, mogu da istaknem da su značajan doprinos Srbije u povećanju bilateralne robne razmene dale upravo isporuke srpske poljoprivredne proizvodnje", rekao je Rogozin.

Potpredsednik ruske vlade je istakao da se dodatne mogućnosti tu pojavljuju i zahvaljujući aktivnom učešću srpskih preduzeća, uključujući i privatne kompanije.

Komentarišući to što se Hrvatska naoružava balističkim raketama, Rogozin je rekao da Rusija ni sa kakvim optimizmom ne gleda na pokušaj militarizacije Balkana.

"Ne mogu da ne podržim Ivicu Dačiću kada se pita kakvi su ciljevi toga. Ako je opseg balističkih raketa 300 kilometara, kakav je onda njihov cilj", upitao je Rogozin.

Potpredsednik ruske vlade je podsetio da SAD često svoje staro naoružanje prodaju drugim zemljama i da bi to možda mogao da bude smisao i naoružavanja Hrvatske.

"Ali, ako postoji neki drugi cilj Zagreba, ko je onda njihova meta? Potrebe Srbije nisu u ofanzivnom oružju, već u odbrambenom i mi ne možemo da ostanemo po strani", naglasio je Rogozin.

Ruski zvaničnik je ponovio da se Rusiji ne dopada militarizacija Balkana i podsetio da je posle pada Berlinskog zida Rusiji obećano više stvari, između ostalog i da će ujedinjena Nemačka biti neutralna i da se NATO neće širiti prema istoku.

"Sve te teze su laž. Slovenija i Hrvatska su nedavno pristupile EU i NATO-u uz objašnjenje da će to doprineti jačanju bezbednosti regiona. Još jednom osećam sav cinizam politike NATO-a. Kada kažu da će NATO doneti mir i bezbednost u Evropi, ja kažem – odlučno u to ne verujem", rekao je Rogozin.

Potpredsednik ruske vlade je, na pitanje kako je odlučio da premijeru Srbije pokloni maketu sistema S-300, rekao da na pitanja o vojnoj pomoći Srbiji može da odgovori kao tehnokrata.

"To je pitanje vaših vojnih lica, definicija pretnji i analize. Mi smo zainteresovani da budemo upoznati sa tom analizom, ali šta je potrebno Srbiji, to je vaša stvar", ponovio je Rogozin, istakavši da je ono što je potrebno Srbiji od naoružanja – njena unutrašnja stvar.

Ministar Dačić je rekao da je S-300 sinonim za ono što je Srbiji nedostajalo 1999. godine.

"Da smo to tada imali, niko ne bi tako lako bombardovao Srbiju", rekao je šef srpske diplomatije.

Dačić je istakao da, dok region u skladu sa postojećim sporazumima i dalje uništava naoružanje, Hrvatska nabavlja novo.

"Nisu uzeli video-igrice, već balističke rakete kojima mogu da nas gađaju. Kako ćemo nabaviti ono čime ćemo se braniti, to je naša unutrašnja stvar", rekao je Dačić.

Na pitanje da li bi ta vojnotehnička saradnja sa Rusijom mogla da znači da se Srbija opredeljuje za Rusiju, a ne za EU, Dačić je ponovio da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u Uniji u najkraćem roku.

"Ali, to ne znači da ne treba da branimo naše nacionalne interese. Od Rusije nismo tražili da nas štiti, već smo tražili saradnju kako bismo sami mogli da se odbranimo, ali moramo da imamo čime. Bilo bi nelogično da SAD sada i nama daju balističke rakete", zaključio je Dačić.

Rogozin: Oprezno sa harmonizacijom spoljne politike

Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin rekao je da Srbija mora da bude oprezna kada je reč o hramonizaciji svoje spoljne politike sa EU, jer bi u suprotnom mogla da bude suočena sa situacijom "Keln 2".

Rogozin je na ovaj način odgovorio na pitanje novinara kako gleda na to što je Srbija nedavno otvorila prva pregovaračka poglavlja sa EU i što se od Srbije traži da uskladi svoju spoljnu politiku sa Unijom, što uključuje i zahteve za uvođenje sankcija Rusiji.

Aludirajući na napade migranata na žene u Kelnu tokom novogodišnje noći, što je izazvalo šok i burne reakcije u Nemačkoj, Rogozin je rekao:

"Došljaci će se osećati kao gazde, a žene će se plašiti da izađu na ulicu".

Kaže da se ne slaže s tim da je EU idealna tvorevina.

"Ništa gore nema od briselske birokratije. Ona je gora i od sovjetske. A pravila njihovog života su takva da uništavaju nacionalni identitet", rekao je Rogozin, koji je četiri godine bio predstavnik Rusije pri NATO i živeo u Briselu.

Dodaje da ne želi da se "suprotstavlja vektorima snaga u Srbiji", već da iznosi svoju tačku gledišta.

"Ali EU nije cela Evropa, to je sposobnost delegiranja punomoćja na državni nivo. Najvažnija stvar u životu je živeti svojom glavom, a ne kao majmun gledati i ponavljati šta drugi rade", zaključio je Rogozin.

Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin dodaje da je njegov susret sa liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljom bio neformalne prirode i da se nije ticao njegove zvanične posete Beogradu.