NVO o presudi Suda u Hagu

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da bi nakon presude Međunarodnog suda pravde u Hagu trebalo težiti suočavanju sa prošlošću zajedničkim naporima i Srbije i Hrvatske.

"Presudom Međunarodnog suda u Hagu stavljena je samo tačka na jedan deo priče o onome šta se dešavalo devedesetih godina, povodom tužbe Hrvatske i protivtužbe Srbije. Međutim u međusobnim odnosima ovo bi trebalo da bude zarez i u ponašanju obe države iz spora u suočavanju sa događanjima devedesetih godina", rekao je Popov.

Fond za humanitarno pravo i hrvatska Inicijativa mladih za ljudska prava ocenili su da institucije Hrvatske i Srbije jasnim i konkretnim institucionalnim merama treba da obezbede uslove u kojima će doći do pomirenja dva naroda, na temelju pravde i istine.

Činjenični i pravni zaključci Međunarodnog suda pravde povod su i obaveza da institucije obe države preuzmu istorijsku odgovornost za suočavanje sa zločinima počinjenim od snaga pod njihovom kontrolom, saopštile su te nevladine organizacije u reagovanju na odluku suda.

Sud je utvrdio ne samo da su počinjeni zločini velikih razmera od snaga koje su bile pod direktnom kontrolom vlasti iz Beograda i Zagreba, nego je doneo i zaključke, razmatrajući nameru iza počinjenja ovih dela, o ideološkoj pozadini zločina, navodi se u zajednickom saopštenju.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je da je odluka Međunarodnog suda pravde o odbacivanju tužbi Srbije i Hrvatske za
genocid bila očekivana i da je treba tumačiti u svetlu smirivanja napetosti u regionu i pomirenja.

"Sada je na obema stranama kako će interpretirati tužbu i u kom svetlu je predstaviti", rekla je Sonja Biserko.

Predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević navodi da je presuda u agu relaksirajuća za ceo region i da će doprineti da se smire strasti, stavi prst na čelo i vidi šta su obe države činile i koliko tu ima odgovornosti.

Antonijević je rekao da će presuda omogućiti da se ispita odgovornost obe države za sve što se dogodilo tokom devedesetih, bez obzira što nije utvrđena namera za izvršenje genocida.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović samtra da je odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu očekivana i da je njom zatvoreno jedno teško poglavlje u odnosima dveju zemalja.

Međunarodna organizacija Amnesti internešnal saopštila je da Srbija i Hrvatska, pošto je Međunarodni sud pravde odbacio njihove međusobne tužbe za genocid, moraju da istraže sve osumnjičene za ratne zločine i obezbede pravdu za žrtve.

AI navodi da je prioritet utvrđivanje pravde za žrtve seksualnog nasilja. Dodaje se i da je "skandal" što i 20 godina posle sukoba nije rešeno pitanje nestalih.

Linta: Dokazano da je "Oluja" bila zločinačka akcija 

Reagovao je i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta. On je nezadovoljan odlukom Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu da odbije srpsku protivtužbu za genocid protiv Hrvatske, i smatra da je dobro što je taj sud u celosti odbio hrvatsku tužbu protiv Srbije.

Linta ocenjuje da je naš pravni tim činjenično dokazao da je akcija "Oluja" bila zločinačka akcija čiji je cilj bio ne samo proterivanje već i uništenje krajiških Srba.

Masovni zločini koji su se desili ne samo tokom i posle akcije "Oluja", već i tokom i posle ostalih hrvatskih akcija i u hrvatskim gradovima, bili su deo jedinistvenog plana hrvatskog rukovodstva da se Srbi unište kao narod, ističe on.

Takođe, Linta ističe da je konačno došlo vreme da Hrvatska ekshumira posmrtne ostatke Srba sa poznatih grobnih mesta i u saradnji sa srpskom stranom reši pitanje nestalih i procesuira ratne zločine nad Srbima.

Kako dodaje, došlo je i vreme da se vrate oduzeta imovinska i brojna druga prava proteranim Srbima, poštuju nacionalna i kulturna prava preostalih Srba u Hrvatskoj, sankcioniše govor mržnje i pokušaji da se umanje ili negiraju zločini genocida u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.