Ekonomist: Podeljene lojalnosti Srbije

U članku o podeljenim lojalnostima Srbije Ekonomist piše da je "spoljnopolitičku dilemu" Srbije dobro sumirao karikaturista Predrag Koraksić Koraks u nedavnom crtežu gde je prikazan premijer Aleksandar Vučić kako istovremeno svira na dva klavira, dok s jedne strane diriguje nemačka kancelarka Angela Merkel, a s druge ruski predsednik Vladimir Putin.

"Srpska vlada nalazi da ukrajinska kriza samo dodaje ovoj političkoj kakofoniji", piše list, a prenosi agencija Beta.

Kako podseća Ekonomist, Srbija se u martu uzdržala u glasanju u UN u kojem se potvrđuje teritorijalni integritet Ukrajine posle ruske aneksije Krima. Kao kandidat za članstvo u EU njeni partneri su je zbog toga žestoko kritikovali. Od tada, piše list, Srbija "očajnički pokušava da zadovolji obe strane".

Srpska vlada je sada jasna u stavu da Krim treba da bude deo Ukrajine baš kao što Kosovo treba da bude deo Srbije, navodi Ekonomist i dodaje da mnogi srpski rusofili nisu saglasni s tim. List je podsetio i na dobrovoljce koji idu u Ukrajinu da se bore na strani proruskih aktivista.

Iako se ne više od 100 Srba bori u Ukrajini, o njihovim navodnim podvizima naširoko se izveštava, dok ih Vučić naziva plaćenicima koji škode Srbiji, navodi Ekonomist.

Pripremaju se zakoni da se proglasi nelegalnim borba u stranim ratovima što bi, kako navodi list, takođe obuhvatilo i građane Srbije koji su etnički Albanci ili Bošnjaci i koji su postali džihadisti u Siriji i Iraku. Ipak, navodi Ekonomist, srpski vojnici i dalje se obučavaju i sa ruskim i sa NATO snagama.

List ukazuje na to da je Srbija deo Partnerstva za mir zapadne Alijanse, ali da nije kandidat za članstvo.

Kandidati za članstvo u EU treba da usklade svoju spoljnu politiku sa Unijom, kao što je učinila Crna Gora koja je uvela sankcije Rusiji, piše Ekonomist.

Srbija je, međutim, odbila to da učini, a ruski ambasador u Beogradu je rekao da bi to moglo da izazove ogromne štete, navodi se u članku.

List dalje piše da Brisel sada poručuje Srbiji da ne treba da profitira od ruskog embarga na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. Hrvatske kompanije pogođene zabranom navodno ispituju mogućnost da zamene etikete na svojim proizvodima kao srpske.

Još jedan izvor tenzija je energija, navodi Ekonomist i osvrće se na najavu izgradnje "Južnog toka", gasovoda za izvoz ruskog gasa koji bi išao preko Srbije. To je, kako piše list, godinama bilo kao primamljiva fatamorgana, jer bi donelo radna mesta, novac kao i gas, a sada je nejasno da li će se ikad ostvariti.

Bugarska vlada je upravo obustavila svoj deo projekta, navodi list.

Britanski nedeljnik navodi i da nisu samo vođe EU iritirane Srbijom, već to osećanje imaju i Rusi.

Srbija je otvorila istragu u privatizaciji NIS-a iz 2008, kompanije u kojoj ruski "Gaspromnjeft" ima udeo od 51 odsto. Vučić je nagovestio da Rusi razumeju da se radi o domaćem obračunu, ali očigledno je da su Rusi veoma besni zbog toga, navodi Ekonomist.

Kako piše, govorilo se da su Rusi dobili fantastične uslove za taj posao pošto su podržali Srbiju oko Kosova.

"Vučić će nastaviti da pokušava da zadovolji oba dirigenta. Dok god ne stvara probleme na Kosovu, Zapad će mu oprostiti", smatra Dmitar Bečev iz Londonske škole ekonomije.

Bečev je dodao da je teško trenirati strogoću nad Srbijom zato što prodaje maline Rusiji, kada joj Francuska prodaje ratne brodove.

"Ipak, Srbija će morati na kraju da se nagne ka EU da zaštiti svoju kandidaturu za članstvo", ocenio je Bečev.