Intervju: Vojislav Koštunica

Gostujući u emisiji Svedok, predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica rekao je da nijedna zemlja na putu ka EU nije imala uslov kao Srbija – da se odrekne dela teritorije.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Svedok

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića, kako mu izgleda današnji susret Nikolića i Jahjage, Koštunica kaže da je pune dve godine i sam sedeo za pregovaračkim stolom, ali da se sve to odvijalo pre vrlo važnog datuma – jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008. godine.

"Posle toga nisam sedeo, a i ne bih sedeo ni sa kim od predstavnika privremenih institucija, jer ova vrsta kontakata legalizuje nešto što nije legalno. A i zato što je posrednik ovog razgovora Evropska unija, koja je sve ovo vreme posvećena stvaranju nezavisnog Kosova. Mislim da su pregovori Beograda i Prištine pod diktatom Brisela počeli u proleće 2011. godine, vodila ih je jedna vlada i postignuti su rezultati na štetu Srbije. Sadašnja vlada to je prihvatila i nastavila tzv. dijalog", navodi Koštunica.

Kaže da predsednik Vlade učestvuje u pregovorima, to nije ranije bio slučaj, i to je omogućilo da dođe do sporazuma koji su zaista vrlo štetni – o granicama, katastru, diplomama, ličnim ispravama.

"Razgovor koji je predsednik Nikolić danas imao je drugačiji. On je i sam rekao da su pregovori u nadležnosti same Vlade. On treba da podstakne dalji dijalog koji se vodi na nivou predsednika vlada i da se utanače dalji sporazumi koji su na pomolu – oko energetike, telekomunikacija, u aprilu možda i sveobuhvatni sporazum koji se najavljuje".

"Svako u glavi treba da drži Ustav, a u Brisel se može ići i bez Rezolucije i platforme, tako stoje stvari, a pristupi politika predsednika Vlade i Republike jesu različiti. To se pokazalo i to je iskazano kroz platformu sa kojom se u javnosti pojavio Nikolić. Platforma nije definisala ustavno-pravnu vezu između Srbije i Kosova. Ja sam razgovarao o tome sa predsednikom. Očekivao sam zakon o suštinskoj autonomiji, koji je izostao. Ostalo je nedefinisano, šta znači taj niz institucija na Kosovu, pa Skupština, Izvršno veće – u odnosu na to da li Kosovo predstavlja ili ne predstavlja deo Srbije. A i formulacija da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno, značilo je da se pregovori zaustavljaju na nivou koji je do sada postignut", smatra Koštunica.

O tome da li dijalog treba odložiti kaže da se tu stalno pominje datum za početak pregovora sa EU, a da Srbija stalno gubi. "Nijedna zemlja nije imala uslov kao Srbija, da se odrekne dela teritorije, a neću ulaziti u to šta Kosovo znači za Srbiju, pa ako je taj put kroz pregovore takav, pitam se šta je alternativa. To je da se ne pregovara pod takvim uslovima, već da se zaustavi proces. Insistirati da se to vrati pod okrilje UN, to jest u Savet bezbednosti", navodi lider DSS-a.

"Mi smo imali i podršku Rusije, mogli smo da zamrznemo pregovarački proces, tako da je to bila prilika, ali još uvek je daleko bolje i to od ove agonije kroz koju prolazi", tvrdi Koštunica.

U svetu ima moćnih zemalja, kaže, koje bi bile na strani Srbije, ali se "ovom puzajućom politikom sa naše strane, od 2008. godine stiglo do nekog saučesništva".

Konsenzus van Ustava nemoguć

O tome da li je uopšte moguće postići politički konsenzus među političkim akterima u Srbiji po pitanju Kosova, Koštunica je rekao da je konsenzus bio moguć i da bi trebalo da ponovo bude moguć.

"Pred svaku fazu pregovora izlazili smo pred tim, prvo platforma, pa izveštaj, i cela skupština je stala iza toga, pa tu je i Ustav Srbije... i posle 2006. je sve građeno u okviru Ustava, a danas se hoće konsenzus izvan Ustava, to pak nije moguće", rekao je Koštunica.

O realnosti života na Kosovu tvrdi da treba najpre okrenuti leđa EU, jer su evrointegracije nešto što ide na štetu Srbije, kada je reč o ekonomiji, kulturi, pa i našem dostojanstvu.

"Imate puno ozbiljnih ljudi u Srbiji koji su sada uzdržani, pa i evroskeptici, koji jesu za saradnju u ekonomiji, ali ne i članstvo u EU. Ja mislim da Srbiji ima života bez EU i da ona može biti jača u borbi za KiM, ako ne hrli u članstvo u EU", rekao je Koštunica.

Treba da se okrenemo sebi, pa saradnji sa drugim zemljama, ne samo sa EU, jer od mnogih možemo imati koristi, pre svega od Ruske Federacije, kaže lider DSS-a.

"U ovom trenutku kada drma i kriza i kada velike države ozbiljno preispituju svoje članstvo, kao Britanija, pa i Turska, vidimo da EU ima alternativu. Da ne govorim o identitetu i samopoštovanju koje se u svemu tome gubi. Češki predsednik nije prestao da izražava skepsku o EU, ali jedno je EU danas, a drugo je bila pre 2004. godine, pa sa njom bi se čovek još i mogao složiti, ali sa ovom danas teško", rekao je Koštunica.

Ozbiljni razlozi za izbore

Na pitanje o mogućnosti izbora, Koštunica kaže da njegova stranka uvek vodi računa o organizaciji i spremnosti, a ovog puta tu je i dodatni razlog.

"Ipak, izbori su bili skoro. Bude li ih i na proleće, to je veliki izdatak, veliko opterećenje, prezasićeni su ljudi. Postavlja se pitanje zašto da budu ponovni izbori. Ima onih koji žele da se ovaj proces u Briselu odvija što brže, a izbori usporavaju stvari, ali mora postojati neki jak razlog da se posle promene vlasti izbori održe za godinu dana. DSS smatra da taj razlog postoji. To je način na koji premijer vodi pregovore u Briselu, i da treba da podnese ostavku, jer je radio na uspostavljanju granice sa Kosovom i razgradnji Srbije, a postavilo se pitanje i o članstvu Kosova u UN, a od te izjave se predsednik ogradio."

Drugi razlog je, kaže, sve što se saznaje o vezi premijera sa Šarićevim narko-klanom.

"To je veoma ozbiljno i u ozbiljnoj zemlji Vlada bi pala. Ne kažem da je Dačić znao ko su ti ljudi, ali suviše je ljudi umešano, a to nisu kafanski susreti nego susreti kroz koje su članovi Šarićevog klana imali koristi, a Srbija štetu. To su jaki razlozi za izbore, to jest nešto zbog čega bi premijer Dačić trebalo da podnese ostavku", kaže Koštunica.

Politika je, kaže, jedinstvena, ali vodi je predsednik Vlade. Premijer je, kako navodi, nudio nešto što od njega nije ni traženo, kao što je članstvo Kosova u UN. "Ja tu kritiku njemu upućujem, kao upozorenje i kritiku celoj Vladi, bez kalkulacija. Stvari su jasne, kritikujemo onoga na čelu Vlade, jer sve što on čini pada na Vladu u celini, isto kao što će i ova afera Šarić, ako se ne rasplete, pogoditi celu Vladu".

Na pitanje vidi li sebe uz radikale, "Dveri", i vidi li sebe kao lidera pokreta tzv. desnog DOS-a, o kojem se spekuliše još uvek kao ideji ako dođe do izbora, rekao je da je politika DSS-a vrlo jasna, državotvorna, da postoji nešto što je razlikuje od drugih, a to je ideja političke neutralnosti.

"To je jasan i razvijen program, sa kojim idemo sami na izbore, sa svojim imenom i prezimenom. O tome će se, ipak, u jednom trenutku izjasniti Glavni odbor, ali najvažnije je da izbori nisu raspisani", rekao je Koštunica.

Što se tiče formiranja Saveta za nacionalnu bezbednost i koliko je to rešenje oslabilo ustavnu poziciju Vlade koja po Ustavu vodi politiku zemlje, kaže da je Savet jednim delom formiran i zbog situacije na KiM, i u sistemu kohabitacije, koja je tada funkcionisala. To je bio jedan od kompromisa. Tadić se time bavio. Mislim da ništa posebno iz toga nije proizašlo, a sada se ponovo otvara pitanje tih službi, ali ja sam fokusiran na tome šta je... Pa, mora se pokrenuti pitanje odgovornosti, ko je imao veze i sa kim..., pa bi se postavila pitanja kontrole. Mora se poći od glave, jer grdna je šteta naneta, neko je mora platiti da se ne bi brukale vlada i država", tvrdi Koštunica.

O privatizacijama koje su se dogodile dok je on bio premijer kaže da je apsolutno za to da se u okviru institucija sve preispita. "To je vreme u kojem je Srbija krenula napred, od 2004. do 2007. godine, ali te privatizacije će biti ispitane, to niko ne dovodi u pitanje. Ja sam za to, nema tu ničega što bih doveo u pitanje. Ali bitno je da nikome nije pošlo za rukom da satanizuje DSS", rekao je Koštunica.

O privatizaciji "Luke Beograd" i o tome da je bivši ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo tvrdio da je odluka o privatizaciji doneta na najvišem državnom nivou, ali da se u krivičnoj prijavi koju je Savet za borbu protiv korupcije podneo 2010, kaže da je Bubalo propustio da obavesti Vladu i premijera o realnoj vrednosti akcija, rekao je da i to tek treba da se utvrdi, kroz odgovarajući sudski postupak.

Prelomni trenutak u borbi protiv korupcije

Kada je reč o borbi protiv korupcije postojala su, kaže, tri perioda, od 2004. do 2008, zatim od 2008. do 2012. i sada.

"Siguran sam da je u vreme kada sam ja bio predsednik počela ta borba, taj obračun. Markiran je veći broj mafija, i putna i carinska, i stečajna, duvanska, radilo se ozbiljno i ministar Jočić je bio revnosan i odgovoran. Drugi period vlade iz 2008. takav je da sam ja sve rekao o tome, a od 2012. ispoljava se jaka i čvrsta volja za obračunom. Ovo je možda jedan prelomni trenutak".

Mnoge institucije ozbiljno su uzdrmane, tvrdi Koštunica. "Ako se ne reši ova stvar sa premijerom, postavlja se pitanje koliko će država biti jaka u borbi protiv korupcije. Mi smo početkom 2004. preduzeli izmene zakona, da se omogući da na normalan način dobijemo predsednika, onda je Vlada spremila nacrt Ustava, vodilo se jako računa o stabilnosti institucija. Ako nemate i borbu protiv korupcije i jake institucije, ta borba može da se obesmisli i izgubi na snazi. Sada cenim sve što se dešava po tom pitanju".

Na pitanje šta bi uradio da sada ima priliku da odlučuje kaže da bi prvo učinio da institucije deluju u okviru ustava i zakona.

"Može Vlada da se ogreši o Ustav, može i Skupština, ali šta ako i sudstvo zataji? Uzmimo Ustavni sud, ako i on zataji, kao poslednja odbrana Ustava, u problemu smo. Pokrenut je predlog za ocenu ustavnosti četiri predloga prethodne Vlade, sud još nije doneo odluku na zahtev poslanika DSS-a. Traženo je da se spreči njihovo sprovođenje..."

"Dakle, prva stvar koju bih uradio jeste da institucije koje postoje deluju u okviru Ustava, zatim da se povuče rez kada je reč o evroatlantskim integracijama i pregovorima sa Briselom i da se zemlja osloni na vlastite snage i potencijale. Tri teme su vrlo malo za krš pred kojim se nalazimo u svakom pogledu, od privrede do kulture", kaže Vojislav Koštunica.

Evropska unij nije što je bila

Koštunica naglašava da je odnos DSS-a prema EU veoma jasan, ali da je 2008. postalo belodano da je Unija izigrala poverenje koju su građani u nju imali.

"Danas je 59 odsto anketiranih građana protiv ulaska u Evropsku uniju. Taj broj će rasti, to je više nego jasno. Dakle, nisam se promenio ja, nego EU, čak i u očima zemalja koje su postale njeni članovi. Ali Unija se ne može jednačiti sa Evropom i njenim vrednostima. A Partnerstvo za mir – mislim da je to puna kapa naših odnosa sa EU, ne dalje od toga, govori o članstvu u NATO paktu", rekao je Koštunica.

Govoreći o vremenu posle 2000. godine i o uticaju tadašnjeg DOS-a, Koštunica je rekao da stvari sa DOS-om nisu išle sjajno, ali da je ta epizoda za nama. "Ali koliko je DOS uništio Srbiju, znam da je DSS u koaliciji iz 2004. ipak pomogao da se Srbija izgradi i stekne jedan ugled u svetu."

"Peti oktobar je toliko iza nas da je u punom smislu reči istorija. Lomiće se koplja oko njegovih tumačenja, ali to je istorija, i prirodno je da su se stvari promenile. Ljudi se menjaju, neki na bolje, neki više nego što treba, ali neobično bi bilo da se ta izborna utakmica igra samo u tom krugu koji je odneo pobedu 24. septembra i 5. oktobra", kaže Koštunica.

Kad je reč o manevarskim mogućnostima Srbije u budućnosti, Koštunica zaključuje da posle svih poraza, ratova i lomova koji su prošli možemo bez zaštitnika, ali i oslanjajući se na jedan deo zemalja EU, kao i one koje nisu članice, svakako Rusiju i Kinu.

"To je naš put. Mislim da prostora imamo, ali prilike se menjaju. Da odem daleko u istoriju, u Orašac, pa koliko je tada prostora bilo... Sada stojimo na sličnom iskušenju, ali važna je volja", zaključio je Vojislav Koštunica.