Tri uslova za Srbiju iz Brisela

Evropska unija će nove vlasti Srbije procenjivati u zavisnosti od toga kako napreduje dijalog s Prištinom, da li će biti sklopljen aranžman sa MMF-om i da li će se obezbediti potpuna sloboda medija i nezavisnih institucija, saznaje list Danas u dobro obaveštenim izvorima u Briselu i Beogradu. Izvori lista ukazuju na to da će dobijanje datuma za početak pregovora sa EU zavisiti upravo od tri pomenuta prioriteta.

Odnos vlade u Beogradu prema kosovskom pitanju je, svakako, pod broj jedan, a odluka premijera Ivice Dačića da stupi u direktne razgovore s predsednikom Vlade Kosova Hašimom Tačijem "pun pogodak", mada prvi konkretni rezultati tek treba da stignu.

Pod rezultatima se podrazumevaju primena sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima i, kako kažu izvori, početak rasformiranja paralelnih struktura na severu Kosova u sektorima pravosuđa i bezbednosti.

Drugi uslov je budžet Srbije za narednu godinu, i to iz ugla mogućnosti sklapanja novog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom. Misija MMF-a danas je sa predstavnicima Vlade i Narodne banke Srbije počela razgovore o ovom pitanju i u tom kontekstu, kako je najavljeno, "tekuća ekonomska kretanja i predlog budžeta za 2013" bile su glavna tema.

Prema nezvaničnim saznanjima, stručnjaci MMF-a procenili su da je Predlog budžeta u delu prihoda precenjen, a u rashodnom potcenjen, te da će deficit biti veći od planiranog.

Ovi događaji u Briselu vrlo pažljivo prate jer procenjuju bi da Srbija bez dogovora sa MMF-om ušla u zonu političke, ekonomske i socijalne nestabilnosti. Fond bi konačnu odluku trebalo da donese tokom februara.

Ekonomista Miodrag Zec kaže za Danas da je Srbiji za napredak ka EU potrebna efikasna kontrola nad javnim finansijama, stabilnost javnih finansija, odnosno "drugi koncept države".

Zec smatra da pri ovom nivou javnog duga "mi nemamo šanse da idemo ka EU, jer nama Brisel neće progledati kroz prste kao što je to učinio sa Grčkom, Kiprom i Rumunijom" i da Brisel očekuje da se Srbija koncipira kao "racionalna, jeftina država, a ako to ne možemo sami, onda sklapajući aranžman s MMF-om".

"Nama je MMF potreban zato što smo zemlja koja se neprekidno zadužuje, a da bi se i dalje zaduživala, s Istoka ili Zapada svejedno, ona mora imati aranžman s Fondom, koji utiče na kreditni rejting. Zato je krajnje smešno kada ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da Srbija može i bez MMF-a, bez kojeg nećemo moći da dobijamo povoljne kredite", zaključuje Miodrag Zec.

Bez državnog vlasništva u medijima

Na trećem mestu ključnih prioriteta za Srbiju iz ugla EU jeste odnos aktuelnih vlasti prema medijima i nezavisnim regulatornim telima. Brisel je izuzetno zainteresovan za događaje oko primene Medijske strategije, poput povlačenja države iz medija, položaja RTS-a i mogućeg osnivanja čak devet regionalnih javnih servisa.

Stav administracije EU je da bi u Srbiji država trebalo da se potpuno povuče iz medijskog sektora, uključujući štampu (Politika i Večernje novosti) i novinske agencije (Tanjug).

Najave budžetskog finansiranja RTS-a doživljene su s brigom, a nema ni razumevanja za razmišljanja o brojnim regionalnim servisima, jer se procenjuje da oni ne bi bili ekonomski održivi, pa bi lako skliznuli u zonu političke kontrole i manipulacije.

Prethodna Vlada Srbije usvojila je Medijsku strategiju kojom se propisuju rokovi za regulisanje te oblasti i pripremila radne verzije glavnih medijskih zakona, koje nisu još predstavljene javnosti. Po formiranju nove Vlade oformljena je radna grupa koja se bavi izmenama tih akata, ali bez konsultovanja sa medijskim udruženjima i međunarodnim organizacijama.

Ministar informisanja Bratislav Petković najavio je da će do marta 2013. biti donet "paket medijskih zakona koji će omogućiti slobodu i nezavisnost medija po evropskim standardima".

Asistentkinja na Fakultetu političkih nauka i koordinatorka radne grupa koja je izradila Nacrt medijske strategije Jelena Surčulija Milojević podseća za Danas da je usvajanje Strategije bio jedan od pet uslova Srbiji za dobijanje statusa kandidata EU, kao i da je Unija imala svog predstavnika prilikom njene izrade.

"Primena Medijske strategije sada je jedan od osnovnih uslova za dobijanje datuma pregovora za članstvo u EU. To podrazumeva usvajanje zakona koji će biti usklađeni s propisima EU, rešavanje problema netransparentnosti medijskog vlasništva i regulaciju medijske koncentracije. Plašim se da država trenutno nema konkretan plan, što može da oteža dobijanje datuma pregovora", upozorava Surčulija.

Položaj nezavisnih institucija

Podjednako ozbiljna tema je položaj nezavisnih institucija, gde je okidač za zabrinutost bila odredba iz Nacrta zakona o naknadi za korišćenje javnih dobara kojom se predviđa da Republička agencija za telekomunikacije i Republička radiodifuzna agencija ostanu bez izvornih prihoda, odnosno da njihovo finansiranje direktno kontroliše Vlada Srbije.

Taj zakon još nije usvojen, a mišljenje Brisela o idejama Ministarstva finansija je, kako saznaje Danas, "vrlo negativno".

Prema saznanjima lista Danas, Ministarstvo finansija je pokušalo da se "nelegitimno" uplete u funkcionisanje nezavisnih institucija i prilikom rebalansa budžeta Srbije za ovu godinu.

Zaštitnik građana Saša Janković je, zbog povećanog obima posla, zatražio povećanje svog budžeta za izvesnu sumu, na šta su mu iz Ministarstva finansija uputili zahtev za specifikaciju troškova. Janković je odbio da to učini, smatrajući da bi to bila finansijska kontrola izvršne vlasti nad institucijom koja za svoj rad odgovara isključivo Skupštini Srbije.

Njegov potez naišao je na odobravanje nadležnih u Briselu, koje sada zanima da li će Vlada i ubuduće pokušavati da stavi "finansijsku šapu" nad nezavisnim telima, na šta primeri s RATEL-om i RRA ukazuju.

Zaštitnik građana Saša Janković kaže za Danas da Evropa godinama traži jačanje kontrolnih organa, "a zakonodavna i izvršna vlast joj odobravaju". Međutim, plate u stručnim službama Zaštitnika građana i dvoje poverenika i dalje su niže nego u svim drugim organima, zbog čega zaposleni stalno odlaze na bolje plaćena radna mesta.

"Priča o štednji je tu bespredmetna. Kod poverenika Šabića i mene radi manje ljudi nego u jednoj solidnoj filijali Poreske uprave. Ukupan budžet Zaštitnika građana i moje stručne službe dvostruko je manji od budžeta samo jedne od mnogih stručnih službi Vlade – Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, na primer", objašnjava Janković.

Prema njegovim rečima, postoji "slučajna ili namerna zbrka u kojoj se zamagljuju velike razlike između takozvanih regulatornih tela i nezavisnih državnih kontrolnih organa". On navodi da, dok prvi kontrolišu rad preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica u oblasti koju uređuju i naplaćuju naknade, takse, licence, dozvole i slično, Zaštitnik građana, dva poverenika, Državna revizorska institucija i Agencija za borbu protiv korupcije kontrolišu rad drugih organa vlasti.

"Kada iz Evrope kažu: 'Ojačajte rad nezavisnih institucija' i jasno kažu da misle na kontrolne organe, osnuje se još neko regulatorno telo i povećaju mu se prihodi, što je čista zamena teza", naglašava Saša Janković.

Dodatni problem kada je reč o radu nezavisnih regulatornih tela jesu najnoviji događaji u Agenciji za borbu protiv korupcije, gde je u petak smenjena direktorka Zorana Marković. Evropske diplomate u Beogradu su prethodnih sedmica, kada je Markovićevoj počeo da se "ljulja" položaj, pokušale da utvrde o čemu je, zapravo, reč i ima li ikakvog političkog upliva u njenu smenu.

Zabrinula ih je činjenica da je direktorka imala stabilnu funkciju za vreme prethodnih vlasti, a da je postala "bivša" dolaskom novih. Konkurs za novog direktora biće raspisan za tri dana i EU će pomno pratiti proceduru izbora, ko će se kandidovati i ko će biti izabran.