Monahinje žive u strahu

Manastir Devič u dreničkoj šumi od pre nekoliko dana, umesto Kfora, obezbeđuje kosovska policija. Šest monahinja živi u strahu jer, nemaju dobra iskustva sa kosovskom policijom, koja nije pronašla nijednog napadača na manastir ili kradljivca manastirske imovine.

U proteklih 13 godina, monahinje manastira Devič preživele su mnogo toga - zatvarali su ih pripadnici OVK a bile evakuisane tokom martovskog nasilja 2004. godine, kada je manastir spaljen do temelja.

Danas, nemaju mira od lopova i drugih zlonamernika. Sa kosovskom policijom, sa kojom ne komuniciraju, nemaju pozitivna iskustva.

"Znamo i ranije kako je bilo, jer kada imamo problem mi prijavimo policiji i policija dođe. Čim policija ode, ne prođe ni pet minuta problem se nastavlja", kaže igumanija Deviča Anastasija.

Vladika raško-prizrenski Teodosije kaže da su sestre vrlo zbunjene i uplašene.

"Manastir još nije u potpunosti obnovljen, tako da četiri policajca sigurno ne mogu zaštiti manastir i sestre se, u ovom treutku, ne mogu osećati bezbedno", smatra vladika Teodosije.

Po odlasku, Kfora pre nekoliko dana, monahinje su odlučile da kapije manastira budu stalno zatvorene, pa oni koji žele da posete Devič moraju da se najave telefonom.

Monahinje manastira su počele gradnju zida, da bi se, kako kažu, osećale što sigurnije. Na istočnoj strani manastira postoji prolaz bez vrata, koji su kontrolisali vojnici Kfora. Njihovim odlaskom prolaz je ostao potpuno neobezbeđen.

Poslednjih godina, Kfor je kosovskoj policiji poverio na čuvanje više pravoslavnih crkava i manastira, i većih bezbednosnih problema nije bilo.

Vladika raško-prizrenski Teodosije, međutim, kaže da se sve te svetinje nalaze u drugačijem okruženju, pa se na njih ne može gledati kao manastir Devič.

Na rizike kojima je manastir Devič izložen, vladika Teodosije ukazuje i time što se u taj deo Kosova i Metohije, poznat kao Drenica, ne usuđuje da dođe bez pratnje Euleksa.