Poslanici o budžetu

Skupština Srbije završila je raspravu o 97 amandmana na predloženi državni budžet za 2012. godinu. Budžet će biti usvojen sutra uveče ili u petak prepodne, rekla je predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović za RTS.

Premijer Mirko Cvetković pozvao je poslanike da podrže predlog budžeta i poručio da je njegova vlada uspela Evropi i svetu da pošalje pozitivnu poruku o političkoj stabilnosti Srbije.

"Pozivam sve da podrže ovaj, poslednji budžet u mandatu ove vlade, koja je poslala Evropi i svetu pozitivnu poruku o poltičkoj stabilnosti. Srbija je ušla u regularan tok, vlada završava svoj mandat", poručio je premijer na kraju rasprave.

Cvetković je narednoj vladi poželeo četvorodišnji mandat, a pre svega makroekonomsku i političku stabilnost, koja je bitna za ugled zemlje.

Najveću pažnju opozicije, tokom današnje rasprave, privuklo je izdvajanje novca za novoosnovanu vladinu Kancelariju za stručnu pomoć beogradskom timu, koji pregovara sa Prištinom. O budžetu te Kancelarije vodila se žestoka rasprava.

Poslanici SRS-a oštro su kritikovali izdvajanja za Kancelariju, na šta je premijer Cvetković odgovorio da je ona nužna, jer je timu potrebna tehnička podrška. Za njen rad, u predloženom budžetu, predviđeno je više od 24 miliona dinara.

Poslanici SRS-a tražili su da se izdvajanja za plate zaposlenih u Kancelariji smanje za 11 miliona na 923.000 dinara i upitali koliko u njoj ima zaposlenih i šta oni rade.

Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Martinović rekao je da za rad Kancelarije za stručne poslove u 2011. godini nije izdvojen ni dinar, što znači, kako je rekao, da Stefanović može da radi i bez tih sredstava.

"Kancelarija nema veze sa personalnim stvarima, ako se radi važan posao morate imati i tehničku podršku. Kancelarija treba da postoji i ona će značajno pomoći u odvijanju pregovora koji će se nastaviti ko zna koliko vremena u budućosti", rekao je Cvetković.

Premijer je nije hteo da komentariše insinuacije poslanika SRS-a i LDP-a da je kancelarija osnovana zbog sukoba šefa pregovaračkog tima Borislava Stefanovića sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, jer Stefanović u njoj, kako je rekao premijer, nije ni zaposlen.

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija, u raspravi, je navela da je neophodno da postoji profesionalna potpora za rad pregovaračkog tima. Ona je rekla da je politika onih koji sad kritikuju pregovore dovela do rata, "kapitulantskog" Kumanovskog sporazuma i do situacije u kojoj je Kosovo pod međunarodnom upravom.

Kolundžija je rekla da je "kreativno" tumačenje da je izdvajanje sredstava za Kancelariju u vezi sa sukobima u Ministarstvu spoljnih poslova, kako su rekli poslanici LDP, i navela da je pregovarački tim osnovala Vlada, kako bi imala stručnu pomoć za kvalitetno odvijanje pregovaračkog procesa.

Privatnici najveći dužnici

Tokom rasprave o predlogu budžeta, poslanici LDP-a zatražili su od premijera da saopšti ko su najveći poreski dužnicu, posebno među javnim preduzećima. Cvetković je saopštio da je 95 odsto poreskih dužnika iz privatnog sektora i da je loše da podaci o poreskim dužnicima budu tajni.

"U tom kontekstu, u sklopu zakona koji prate ovaj budžet, predložena je izmena, koja će omogućiti da se na sajtu objave najveći dužnici", rekao je premijer i dodao da nije preterano da se sa time sačeka još nekliko dana, dok ne bude usvojen zakon koji će to omogućiti.

Vlada je prihvatila amandman poslanika Saveza vojvodđanskih Mađara (SVM) kojim je predviđeno da se 10 miliona dinara izdvoji za Program utvrđivanja civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata.

SRS je zatražila da se sredstva opredeljena za Nacionalni investicioni plan prebace za subvencije u poljoprivredi, kao i da se smanje troškovi za putovanja poslanika u zemlje EU u iznosu od 60 miliona dinara i da se preusmere za poboljšanje preventivne zdravstvene zaštite.

Radikali su tražili i da se deo sredstava za troškove putovanja predsednika Srbije preusmeri za jačanje srpskih institucija na Kosovu.

Od 97 predloženih amandmana, vlada prihvatila tri. Predloženi budžet predviđa prihode od 750 milijardi dinara a rashode od 890 milijardi, što znači da je deficit iznosi 140 milijardi dinara.