Koliko Alaha može da podnese Evropa

Bitka oko minareta počela je u malom švajcarskom gradu Lagental i po svemu sudeći više nema nade za pomirenje pobednika i gubitnika na referendumu. Vođa lokalne islamske zajednice Mutalip Karademi rekao je da se "oseća kao zloupotrebljena osoba". Sa druge strane, inicijator referenduma Daniel Cing kaže: "Želeli smo da skinemo simbol".

Cing je bio jedan od autora referenduma koji je usvojen pretposlednjeg dana novembra sa 57,5 odsto glasova. Ustav nakon glasanja sadrži sledeću rečenicu: "Izgradnja minareta je zabranjena".

Švajcarska odluka šokirala je Evropu i svet, jer njene posledice daleko prevazilaze izgradnju minareta. Ovo je referendum o percepciji zapadnog društva prema islamu. Zapadni svet pokazao je da islam predstavlja pretnju. Odluka tako tolerantne alpske zemlje otkriva duboko ukorenjen strah od islama koji postaje sve više očigledan, piše nemački nedeljnik "Špigl".

Da li su muslimanski minareti pretnja evropskim vrednostima? Zabrinutost dele mnogi Evropljani širom kontinenta. Anketa je prošle nedelje otkrila da se 44 odsto Nemaca i 42 odsto Francuza protivi izgradnji minareta. Nešto više od 55 odsto Evropljana vidi islam kao religiju sa malim stepenom tolerancije.

Da li švajcarski glasači otkrivaju stav većine Evropljana kojima bi se dala prlika da glasaju?

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner, iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad, Ujedinjene nacije i Vatikan imaju zajednički stav. Oni su ocenili da švajcarski referendum krši principe religijskih sloboda.

Turski ministar za saradnju sa Evropskom unijom pozvao je muslimane širom sveta da investiraju u Tursku umesto u Švajcarsku, dok je premijer te zemlje Redžep Erdogan rekao da ta odluka odražava "rasističke i fašistike stavove Evropljana".

Sa druge strane, ishod referenduma pozdravili su mnogi blogeri na Internetu, ali i desničarski populista i šef holandske partije za slobodu Gert Vilders i francuska desničarska stranka Nacionalni front.

Roberto Kasteli, političar u vrhu Italijanske severne lige rekao je da je "nam je Švajcarska još jednom pokazala lekciju i da moramo poslati jak signal kako bismo zaustavili pro islamističku ideologiju". Uglavnom, ono što za sada sigurno znamo je to da je izgradnja minareta u Lagentalu zaustavljena.

Mutalip Karademi (51), Albanac koji je emigrirao iz Makedonije pre 26 godina, lider je lokalne islamske zajednice, koja broji 130 članova, uglavnom emigranata iz Albanije, Makedonije i sa Kosova.

Versko udruženje nalazi se na periferiji grada, u zgradi koja je nekada bila fabrika boja. Na vrhu zgrade nalazi se drvena konstrukcija visoka 6,1 metar koja pokazuje veličinu minareta koji je bio prvi na meti referenduma.

Mala džamija podignuta je pre 18 godina. Na samom početku, kada je sagrađena, minaret nije bio toliko važan deo džamije, kaže Kardemi i dodaje da je to samo bio ukrasni detalj.

Ipak, minaret je sada postao deo principa. Karademi želi da postupa u skladu sa zakonom, a ako bude neophodno obratiće se Evropskom sudu za ljudska prava. Karademi kaže da voli Švajcarsku, ali da je zabrana izgradnje minareta "rasistički čin i skandal za čovecanstvo".

Bitka jednog čoveka

Pobednik borbe oko minareta je jedan čovek, Danile Cing koji tvrdi da su minareti "znaci teritorija osvojeni od strane novo-islama".

Prema njegovim rečima, zabrana nije usmerena prema muslimanima, iako je istina da prema Kuranu "ljudi imaju misiju da islamizuju svet". "Muslimani ovde nemaju nikakvih drugih misija, u surpotnom oni ne bi bili muslimani", smatra Cing.

U proteklh 15 godina, Cing je držao predavanja u cilju podržavanja Izraela u borbi protiv islamista. Cing je političar ultrakonzervativne Hrišćanske patije, Demokratske federativne unije, koja je na prošlim izborima osvojila svega 1,3 odsto glasova.

Cing nikada nije kročio u džamiju u njegovom gradu i smatra da svako ko je ušao u muslimansko svetilište jednim delom postaje musliman. Zato Cing, prema njegovim rečima, ne želi da rizikuje.

Mogli bismo se zapitati kako čovek, kao što je Cing, čiji radikalni pogledi ne odražavaju stavove većine Švajcaraca, može da pobedi na referendumu. Takođe postavlja se pitanje kako zemlja koja i nema baš toliko problema, sa oko 400.000 muslimana, može da se odluči na tako dramatičan korak.

Procenjuje se da oko 15 miliona muslimana živi u Evropskoj uniji, ili grubo rečeno tri procenta ukupnog stanovništva. Ipak, to je najviše u poređenju sa bilo kojim drugim periodom u prošlosti. Imigranti, koji su kao "gastarbajteri" decenijama dolazili u Evropu, doneli su islam.

Može li Evropa i dalje biti Evropa, ako na primer, 2050. godine većina mlađih od 15 godina u Austriji budu muslimani? I ako je ime Muhamed danas najpopularnije među novorođenim dečacim u Briselu i Amsterdamu.

Službena diskusija o islamu

Američki pisac i novinar Kristofer Kaldvel nedavno je objavio studiju "Razmišljanja o revoluciji u Evropi: Imigracija, islam i Zapad", koja je široko prihvaćena naročito među evropskepticima.

Ono što ga fascinira je rezultat glasanja Švajcaraca na referendumu i istovremeno odbacivanje zabrane izgradnje minareta u anketama uoči glasanja.

"To znači da ipak postoji javna diskusija o islamu i da se o tome raspravlja na jednom visokom nivou", kaže Kaldvel.

U svojoj knjizi Kaldvel ne diže uzbunu bez razloga kao drugi konzervativni autori koji su Stari kontinent nazvali "Eurabija". Kaldvel, takođe, piše da će Evropa "sigurno, nakon
konfrontacija sa islamom, sigurno izaći u jednom novom ruhu".

Kaldvel smatra da su islamski doseljenici imali veće probleme da se integrišu u evropsko društvo nego ostale grupe. Sa jedne strane, samo manjina može da se indentifikuje sa politikom islama, jer je Zapad taj koji proteklih godina vodi rat protiv islamskog terorizma.

Sa druge strane, njihova religija ide "ruku pod ruku" sa konzervativnim stavovima prema ženama, porodičnim odnosim, seksualnim slobodama, pravima homoseksualaca. Ovi stavovi su veoma problematični za mnoge Evropljane.

Kaldvel kaže da su muslimani "mala manjina", ali da Evropa menja svoju strukturu zbog te manjine. "Kada nesigurna, relativistička kultura dolazi u kontakt sa kulturom koja je usidrena, samouverena i ojačana zajedničkim doktrinama, ona se uglavnom njoj prilagođava".