Radijacija, srpska tradicija, i novi đavo horor filmova

Skandinavski instituti koji mere radijaciju od Černobilja do danas, postali su donosioci loših vesti o sovjetskim, odnosno sada ruskim nuklearnim "vragolijama".

Incident koji se desio u Belom moru početkom avgusta sada izgleda čine dve eksplozije, i barem pet poginulih, sa ograničenim emisijama radijacije u atmosferu.

Po rečima stručnjaka iz norveškog instituta jedna eksplozija desila se na zemlji ili na vrlo maloj visini a druga verovatno u vazduhu, sve to u razmaku od dva sata. Time je kompletirana slika događaja koji su se zbili 8. avgusta ove godine.

Rusi su s druge strane izdavali protivrečne zvanične informacije o događajima na njihovom poligonu.

Prvo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije istog dana saopštilo da je bilo dvoje poginulih, bez detalja o okolnostima pogibije. Rosatom, ruska agencija za nuklearnu energiju dva dana kasnije saopštila je da su petorica naučnika nastradala dok su proučavali radioaktivni izotop koji je trebalo da bude korišćen u raketi na nuklearni pogon.

Jod umesto Jode 

Kako nijedno saopštenje nije dalo jasne indikacije o rizicima od radijacije, građani Sjeverodvinska i Arhangelska su poharali lokalne apoteke i kupili sve zalihe joda koji se uzima da bi se štitasta žlezda zaštitila od radijacije.

Posle gledanja serije "Černobilj" sve ove stvari nam deluju potpuno rutinski, od vlasti koje prikrivaju nesreću do tableta joda.

Uprkos tome što se ne može reći da je "Černobilj" prvi značajan filmski ili televizijski prikaz opasnosti od neodgovornog rukovanja nuklearnim postrojenjima, čini se da je ova HBO serija do sada ostavila najdublji trag i iza sebe ostavila brojna ranija ostvarenja koja su upozoravala na takve stvari kao što su "Kineski sindrom" Džejmsa Bridžiza iz 1979. godine ili četiri godine mlađeg "Silkvuda" Majka Nikolsa.

Jedna od najefektnijih stvari u seriji "Černobilj" bila je atmosfera u kojoj se oseća prisustvo "negativca" koji se ne može ni videti ni osetiti ali istovremeno nepovratno i neprebolno razara protagoniste.

Za razliku od "Kineskog sindroma" i "Silkvuda" koji su više imali atmosferu društveno angažovanog filma i trilera o političkoj zaveri, "Černobilj" je ponudio horor kao ključ za prikaz ovakve situacije sa pretnjom koja je naučno objašnjena ali po svojoj nezaustavljivosti ima nešto što je bliže stravi nego fizici.

Poznata američka firma "Vestinghaus" prvi put nam je "ušla u uši" tokom osamdesetih kada se polemisalo o njihovom reaktoru u Krškom. Tek kasnije će posle "dešavanja" naroda "Vestinghaus" postati sinonim za sukobe Nikole Tesle sa američkim tehno-establišmentom kroz ličnost Džordža Vestinghausa, izumitelja, inženjera i preduzetnika koji je podržao njegov koncept naizmenične struje nasuprot Edisonovom opredeljenju za jednosmernu.

No, Krško nije bilo naš prvi dodir sa nuklearnim reaktorima a nažalost ni nuklearnim akcidentima.

Znaš li ti, Danice, šta je to Vinča? 

Petnaestog oktobra 1958. godine dogodila se nesreća u nultom reaktoru u Vinči. Nekoliko tehničara i studenata ozračeno je tom prilikom i zbog težine radijacijske bolesti poslati su na lečenje u Pariz.

Spaseni su primenom tada potpuno nove i radikalne metode presađivanja kostne srži, izuzev jednog kome nije bilo spasa zbog intenziteta zračenja koje je primio.

Televizija Beograd je 1976. godine snimila televizijski film "Ozračeni" u koprodukciji sa francuskom televizijom.

Režirao ga je francuski reditelj Žerar Poitu i slično Johanu Renku u "Černobilju" oslonio se pre svega na atmosferu i zlokobno prisustvo radijacije kao nevidljivog ubice.

Kao dete sam gledao ovaj televizijski film i upamtio ga kao moćno iskustvo. Na novo gledanje i dalje je reč o impresivnom ostvarenju koje je idejno zapravo na liniji onoga kako je danas HBO tretirao sličnu temu.

"Ozračeni" i "Variola vera"

Ako imamo u vidu da je Goran Marković bio pomoćnik režije na "Ozračenima", a da je potom režirao film o zarazi "Variola vera", takođe oslonjen na istinite događaje, smatram da se nijedna analiza te režije (posle koje svaki Srbin manično pere ruke) ne može vršiti bez pominjanja ovog pomoćničkog zadatka.

"Ozračeni" anticipiraju "Variolu veru" ne samo po tome što se bave jednim značajnim događajem iz istorije naše i evropske medicine već i po tome što dele hladan, klinički pristup jednoj tenzičnoj priči.

Poput "Černobilja" pa i "Variole vere", "Ozračeni" crpe svoju napetost i stravu iz vrlo svedenog kadriranja, gotovo pa visokoestetizovanih i detaljnih prikaza hirurških intervencija i medicinskih procedura.

Najradikalniji postupak, po kome se ipak raskida paralela sa Renkovom serijom jesu "probijanja četvrtog zida" odnosno situacije u kojima se junaci direktno obraćaju kameri kao da je sve ovo nekakav proces koji se snima uporedo sa odvijanjem.

Scene u pariskoj bolnici "Kiri" snimane su na autentičnim lokacijama i kada danas krenu senzacionalistički članci o tome da je ovo akcident koji je sakrivan četrdeset godina, treba ukazati na ovaj izuzetan televizijski film snimljen samo osamnaest godina kasnije koji do detalja objašnjava sudbinu ozračenih i praktično prikazuje na ekranu sve ono što će kasnije biti u tim sadašnjim "ekskluzivnim" napisima.

Legenda o projektu atomske bombe u SFRJ  

U "Černobilju" međutim mi imamo suprotan slučaj u odnosu na "Ozračene".

Naime, SFRJ se obratila francuskim naučnicima i lekarima kada je prepoznata težina ozračenja. Sovjetski zvaničnici to nikada nisu učinili pa nisu dobili adekvatnu pomoć u pravom trenutku, dodatno žrtvujući određeni broj ljudi.

Čini se da je sa ovim novim hladnoratovskim ispitivanjima ponovo došlo do faze u kojoj će se više odbijati nego prihvatati pomoć.

Zapadna stručna javnost se pita šta je isprobavano na poligonu u Belom moru - da li je to "Burevjesnik" - najavljena raketa sa nuklearnim pogonom zamišljena kao oružje koje bi moglo dugo krstariti pre nego što mu se dodeli meta ili je to "Cirkon" - hipersonična protivbrodska raketa.

Najradikalniji slute da je možda u pitanju čuveni podvodni dron sa nuklearnim pogonom i bojevom glavom koji je namenjen izazivanju katastrofe u blizini protivničke obale.

I za vinčanski akcident se pričalo da je bio deo istraživanja za pravljenje atomske bombe iako istorija kaže da je bila reč o diplomskom eksperimentu studenta fizike koji je na kraju i nastradao.

No, sličnost sa "Černobiljom" jeste problem ljudskog faktora i neadekvatnih bezbednosnih procedura na samom reaktoru.

U novom krugu ispitivanja nuklearnog oružja međutim imaćemo faktor socijalnih mreža, mogućnosti da ljudi spontano reaguju i iznesu stvari na videlo uprkos svakom pokušaju zataškavanja.

Stoga, možda će nas ovog puta tragedija vratiti samoj suštini televizije, a to nisu serije - format preuzet od filma - već direktan prenos. Nije "Vestinghaus" slučajno još pre četvrt veka kupio čuvenu američku mrežu "Si-Bi-Es".