Nestajanje lužničkih sela

U lužničkom kraju, poslednjim popisom, zabeležen je nadrastičniji pad stanovništva u Srbiji. Za proteklih pet decenija opština Babušnica izgubila je dve trećine stanovnika, a velikom broju sela preti potpuno nestajanje sa demografske karte. Jedno od njih je Ljuberađa.

Ljuberađa, zanatski centar jugoistočne Srbije - nekada bilo, danas se samo pripoveda. Na oronulim radnjama katanci, a pretežno staračka domaćinstva, jedva mogu da proizvedu nešto za sopstvene potrebe.

"Malo smo mi ostali ovde", kaže Ignjat Nikolić. "Samo stari ljudi, nema, nema..."

U Ljuberađi je nekada bilo 55 zanatskih radnji, seća se Milorad Nakić, zanatlija: "Sve moguće branše: ćurčije, kovači, bojadžije, a plus vodni pogon, vodenice, valjavice. Ljudi su sa strane dolazili. Cela Lužnica je dolazila, sva okolna sela."

Osnovna škola svojevremeno je imala oko 850 đaka. Danas u svih osam razreda, ukupno ih je 28. Većina njih putuje iz zabačenih sela ili stanuje u školskom internatu.

Miloš Marković, učenik 7. razreda, svakog dana putuje peške osam kilometara do škole. U školi imaju samo dva kompjutera, uče po malo, kako ko stigne.

"To su deca pečalbara. Često ne mogu da kupe ni užinu, ni knjige, sveske, tako da im nastavnici u tome pomažu", kaže Marica Stamenković, profesorka ruskog jezika.

Pamti se i to: sedamdesetih godina, prošlog veka, metar kvadratni placa u Ljuberađi bio je skuplji nego u Nišu. Tada su se pečalbari vraćali u svoj rodni kraj.

Ljuberađa je nekada imala status opštine. kažu da je sredinom prošlog veka, ovde svaka kuća imala po dva lokala koja su radila. Danas, tek nekoliko prodavnica, a i one jedva opstaju.

Pogled na budućnost iz Lužnice je sumoran, jer procene govore da će do 2020. godine petnaest sela ostati bez ijednog stanovnika.