Slučaj nestalih beba zastareo

Radna grupa Narodne skupštine, formirana pre godinu dana zbog afere nestanka beba iz porodilišta u Srbiji, završila je svoj rad. U izveštaju, koji je predat predsednici Narodne skupštine navodi se da je, analizirajući ustavnopravnu regulativu, utvrđeno da postojeće zakone ne treba menjati i da ne postoji način da se, uz poštovanje Ustava, zastareli slučajevi procesuiraju.

Oko tri hiljade porodica u Srbiji još traga za skoro 10.000 dece koja su u porodilištima širom Srbije od 1956. godine, kako roditelji tvrde, pod sumnjivim okolnostima proglašavana mrtvom, a potom sa novom dokumentacijom davana na usvajanje.

Tragajući za istinom, mnogi roditelji su, poput Manojlovića iz Sokobanje, ipak uspeli da pronađu svoju decu. Milutin i Radojka Manojlović upoznali su ćerku, koju od njenog rođenja, pre 23 godine, nisu videli. Roditeljstvo je potvrđeno na osnovu DNK analize.

"Nisam je kao svaka majka odgajala, očešljala, okupala, ispratila u školu, a to je najtužnije", kaže Radojka Manojlović.

Biološki roditelji nestale dece do sada su protiv NN lica podneli više od tri hiljade krivičnih prijava.

"Umrli su putem papira, putem olovke, a mi ništa ne tražimo, samo da im se identitet vrati, da im se vrati krsna slava", kaže Verica Cekić, punomoćnik porodica nestale dece.

O aferi nestanka beba raspravljao je i Anketni odbor skupštine, a Tužilaštvo je pre devet godina pokrenulo, a potom i obustavilo istragu.

"Sve što bi moglo da se izmeni ne može da utiče na slučajeve koji su zastareli. To potpada pod ustavnu kategoriju zastarelost krivičnog gonjenja i Tužilaštvo ne može da krši Ustav i zakone", tvrdi Maja Videnović, predsedavajuća radne grupe Narodne skupštine.

Olgica Trajkovski iz Pančeva je posle pola veka, nakon anonimne dojave, otkrila da joj je na rođenju promenjen identitet. Međutim, svoje biloške roditelje, koji su mislili da je mrtva, nije stigla da upozna.

Olgica kaže da je to jako teško i nije mogla da oprosti to što su joj uradili.

Stručnjaci tvrde da ljudi koji u zrelim godinama saznaju pojedinosti o poreklu obavezno dožive krizu identineta.

"Treba proći kroz razne faze kako bi se stekla nova slika o sebi, a treba mnogo psihičke snage, volje i motivacije", kaže Vladimir Nešić, socijalni psiholog.

Zašto se ne zna gde su sahranjene umrle bebe i zašto su podaci o njima u matičnim knjigama nepotpuni, samo su neka od pitanja na koja još nema odgovora.