Priča o suknu

U Narodnom muzeju u Valjevu otvorena je izložba "Priča o suknu" koja je pripremljena u sardnji sa nekoliko regionalnih muzeja.

Razloga da se na taj način ispriča priča o suknu ima mnogo: široka rasprostranjenost proizvodnje i upotrebe sukna u prošlosti, način njegove izrade, raznolikost u oblicima odevnih predmeta i njihovom dekorisanju, želja da se predstavi stari način života.

Na izložbi u valjevskom muzeju predstavljeno je šezdeset predmeta iz etnoloških zbirki muzeja u Novom Sadu, Šapcu, Užicu, Čačku, Kraljevu, Kragujevcu, Kruševcu i Boru.

"Priča o suknu" podseća na to koliko je vuna bila važna za privredu, ali i način života srpskog naroda tokom devetnaestog veka, pa čak i do druge polovine dvadesetog. Vuneno platno se valjalo, sukno pravilo, a abadžije i terzije majstorski izrađivale odeću, koju danas možemo videti uglavnom u muzejima.

Autorka izložbe Gordana Pajić, etnolog Narodnog muzeja u Valjevu, kaže: "Osmišljavajući izložbu pošli smo o legende o nazivu grada. Osim toga, vuna je sirovina koja se vekovima koristi na području čitavog Balkana. Materijal koji je na prvi pogled grub, dozvoljava da se krojem i ukrašavanjem dobiju zanimljivi odevni predmeti."

Gunjevi, čakšire, zubuni, ćurdije, jeleci, tozluci, nošnje za neveste, ukrašavani vezom i gajtanima, pravljeni su u zanatskim radnjama, kojih u Valjevu više nema. Jednostavniji zimski haljeci nastajali su i u domaćoj radinosti.

Učeći o starim zanatima, crtajući ukrase sa suknene odeće i praveći vunene gajtane, predškolci valjevskog vrtića „Zvončić" na kreativan način upoznaju tradiciju. "Ovo je prilika da deca u muzeju na pravi način vide kako je to izgledalo u prošlosti", ističe vaspitačica Mirjana Janković.

Da bi priča o suknu bila što sadržajnija i potpunija, u Narodnom muzeju u Valjevu  izloženi su predmeti koji su, za ovu priliku, pozajmljeni iz etnoloških zbirki Novog Sada, Šapca, Užica, Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Kruševca i Bora.