Kako je tamjanika postala kraljica vinograda u Tržcu
Vremešni župski čokoti na kojima je rasla tamjanika opstali su uprkos raznim nedaćama kroz koje je srpsko vinogradarstvo prolazilo. I ne samo da su opstali, već su autohtone sorte postale dominantne u mnogim srpskim vinogorjima. Nova era tamjanike započela je u Tržcu pre nekoliko decenija.
Za Miniće iz Tržca koji se vekovima bave vinogradarstvom i vinarstvom tamjanika je kraljica koja je na Župski presto vraćena baš na njihovom imanju. Na 80 ari pre 4 decenije zasađeni su prvi čokoti prave, autohtone sorte čiji je pelcer sačuvan u starom vinogradu. Sama ideja mlađih naraštaja nije naišla na razumevanje tadašnje glave porodice.
"Kad sam ja njemu rekao hajde da sadimo tamjaniku, on pogledao i rekao glavu ti razbila tamjanika, šta ti oćeš da sadiš tamjaniku, a niko je ne pominje. Jednostavno iz svih udžbenika je bila izbrisana", priča vinar Milorad Minić.
Verovao je Mića u domaću tamjaniku kao dobru sortu koja pretočena u vino može da ispriča zanimljivu priču. Višegodišnjim pripovedanjem i posvećenošću postala je veoma aktuelna.
"Ja mislim da sam bio pionir u tom poslu, ali me raduje što je mnogo mladih ljudi iz okruženja, iz Župe pošlo tim putem i rade dobro. Tajna je i u vinogradu i u podrumu. Da bi se razlikovala tamjanika koju ja pravim ja sam nju 96. godine nazvao stota suza i sad ko je uticao da meni dođu ti stihovi, ne znam ali prvi stih je došao u ponoć me probudilo nešto prvi stih i on glasi: stotu suzu natočih u flašu, božjim darom da se duša sladi, kad usne tvoje pomiluju čašu znaće gde su moji vinogradi", kaže Milorad Minić, vinar.
Priča Minića o tamjanici se ne završava stotom suzom, ima i nastavak koji na novim stranicama stare porodične knjige ispisuju potomci, a pripovedaju dalje neki novi mladi vinari.
Коментари