Kosačka moba u Krivoj Reci okupila čuvare tradicije ručnog košenja

Uz trubače okupljanje kosaca u domaćinstvu Cerovića u Krivoj Reci. Takmičari su stigli i iz drugih krajeva u zlatiborsko selo, čiji žitelji žele da pokažu lepotu mobe.

„Ovo je tradicija od pamtivjeka, druga mašina nije postojala, nego ova, samo ova. Zgoreno prase, svo polje opase. Znači, sa tim se kosilo, sad se prešlo na mašine, ovo niko ne vidi", kaže Jovica Cerović, iz Krive Reke.

„Ako ti spavaš osamnaest sati u 24 sata, ti ne moš, kad ustaneš ti nisi nizašta. Treba malko nešta rndati, rndati, znaš šta to znači", savetuje Evgenije Čizmić iz Krive Reke.

Tako Zlatiborci imenuju fizički rad, a kosci kažu da je čovek pouzdaniji od mašine.

„Isplativo je, može, da, da. Bolje sad kosom, nego traktorom", ističe Nebojša Bitrićević iz Guče.

„Da malo odmenimo mašine, gorivo nam poskupelo, moramo da ljubimo kosu i babak, kako smo počeli, kako smo naučili", navodi Milojko Udovičić Šiš iz Stubla.

Ima i mladih koji se rado late kose i razmišljaju šta sve treba učiniti da se sela ne ugase.

„Meni je zanimljivo zato što mnogo volim da kosim, ručno, a pogotovo da budem u selu s dedom", zadovoljan je Danilo Duković iz Belih zemalja.

„Struja da se malo to sredi, reguliše, a najviše putevi i računica. Jer na ovu cenu svega nema račun da se radi", ističe Mladen Krstić iz Negrišora.

Ženske ruke spretne u pravljenju gibanice, često su vične i košenju.

Latinka Ćosić iz Volujca kosi od 15-e godine: "Ne stalno, nego po potrebi ovako. Sinovi bili u vojsci, muž mi umro, onda sam morala to sve da radim".

„Sve znaju - i da kose i da kopaju i pevaju, sve znaju", kaže Milica Bošković sa Kadinjače.

A Nada Cerović iz Krive Reke dodaje: „A muža dok nateram, ja već pokosila. Neće on ne voli, nikad nije kosio ručno."

Kosidba je samo uvertira u celodnevno druženje, koje je zaokruženo i nadmetanjem grupa u pevanju iz vika, još jednoj tradiciji koja se čuva od zaborava.