Jubilej Valjevske gimnazije – 150 godina ponosa na uspehe brojnih generacija
Valjevska gimnazija obeležava 150 godina postojanja i uspeha, ne samo u oblasti obrazovanja već i nauke, kulture i umetnosti. Važan jubilej jedne od najznačajnijih institucija u Valjevu protiče bez svečanosti. Ipak, nije u senci zbog epidemijske situacije, jer se i na virtuelnom nivou i u realnom životu govori o postignućima valjevskih gimnazijalaca kroz istoriju i u ovom vremenu.
Vek i po Valjevska gimnazija nedri generacije vredne, radoznale, darovite. U srpskoj istoriji, nauci i umetnosti velikim slovima stoje imena Nikolaja Velimirovića, potonjeg Svetog Nikolaja Srpskog, filozofa Brane Petronijevića, likovnog umetnika svetskog glasa Ljube Popovića.
Dug je niz znamenitih valjevskih gimnazijalaca. Institucija u kojoj se svako ko kroči u nju oseća kao da je u muzeju, dala je oko dve stotine doktora nauka i 12 akademika.
"Momci i devojke koji su završili gimnaziju i posle svoje karijere nastavili na univerzitetima u Srbiji, ali i širom Evrope, dokazuju da Valjevska gimnazija traje i da će trajati još dugo, dokle god bude oslonjena sa svoj grad, svoju tradiciju, svoje učenike i svoje profesore", ističe dr Vojislav Andrić, nekadašnji profesor i direktor Valjevske gimnazije.
Ponosni na prošlost i sadašnje uspehe, u Valjevskoj gimnaziji kreiraju ideje za budućnost.
"U našoj školi je sedam različitih smerova, što govori negde o našim afinitetima i ambicijama. Želja naše škole je da jednog dana uđemo u jednosmenski rad i da se naša zgrada proširi. Mi uvek ističemo, 1904. godine, kada je započeta, i 1906, kada je završena sa izgradnjom, sigurno je ovakva zgrada za tadašnji grad od 3.500 stanovnika izgledala, ne znam kako da kažem, kao svemirski brod", smatra Predrag Jevtić, direktor Valjevske gimnazije.
Povodom 150. godišnjice nekadašnji valjevski gimnazijalci, danas uspešni umetnici, diplomate, istraživači u različitim naučnim oblastima, lekari, ma gde da su, učestvuju u seriji onlajn tribina govoreći o svojim iskustvima, ali se sećanju i gimnazijskih dana.
"Bio sam prirodno-matematički smer, saradnik u prirodnim naukama, ali moji profesori su prepoznali moje sklonosti i znali su da ću ja biti glumac. Tako da su oni imali neki prećutni dogovor, iako sam bio odličan učenik, bilo je mnogo boljih od mene i oni su to znali i nisu hteli preterano da me opterećuju zadacima iz matematike, fizike i hemije", kaže dramski umetnik Nebojša Milovanović.
Valjevska gimnazija uticala je životne puteve svojih učenika. Pojedini su ovekovečeni u pesmama, kao u poemi "Kad dođeš u bilo koji grad" sudbinski susret Matije Bećkovića sa Verom Pavladoljskom.
I spomenik pesništvu u srcu Valjeva u liku je gimnazijalke i profesorke Valjevske gimnazije, Desanke Maksimović.
Коментари