Ima li spasa za mahale u opštini Crna Trava

Teško se dolazi do udaljenih crnotravskih mahala na obroncima Čemernika, Ostrozuba i Plane. To najbolje zna Ranđel Lale Nikolić iz sela Brod, koji svojim terenskim vozilom svakodnevno obilazi kuće koje su uglavnom prazne ili su u njima ljudi od preko 80 godina. Ta slika se u mahalama Belčine, Pejine, Zaguzje, Ivićeve, Glavšine, Miloševe i Slavujevo malo promeni u toku letnjih meseci, tek toliko da se i poslednji plamičak nade u bolju budućnost ne ugasi. I sam Lale je već zašao u osmu deceniju života ali i dalje ima energiju mladića. Njegov verni pratilac je pas Šicko. Prati ga i do mahale Slavujevo.

Ranđel  se ponosi njime, ali i pas uzvraća poštovanje, kaže Ranđel. Sve goste koji dođu Šicko dočeka i isprati!

Od Broda do mahale Slavujevo dolazi se za pola sata, ne baš prijatne vožnje. Selo ima desetak kuća. Namernike dočekuje  starica od gotovo 90 godina. Žirka Ranđelović živi sama. Komšije i rođaci davno su otišli. Dolaze retko. Samoća se ne podnosi lako.

" Samoća je mnogo teška da se izdrži, ja sam navikla ovde, volim sve da radim. Imam 5 mačića i sa njima razgovaram," kaže Žirka.

Do pre pola veka tu je bilo mnogo ljudi. Obrađivala se zemlja, radilo se i gradilo, mladi su se družili na narodnim saborima.

" Ovde, u ovoj mahali u kojoj trenutno boravimo,  bilo je 50- 60 ljudi. To je bila milina jedna,  organizovale su se sedeljke, igranke," seća se Ranđel. 

 Uspomene za Laleta i baba Žirku život znače. Jer realnost je teška. Da bi se promenila,  potrebna je pomoć države ali i jasan plan lokalne samouprave. Kakve je demografska slika Crne Trave, najbolje govori podatak da je na poslednjim izborima u celoj opštini izašlo oko 600 birača. Crna Trava se polako gasi. O tome treba da razmišljaju svi koji su ovde rođeni i koji mogu da pomognu.