O genetičkom testiranju karcinoma, prvi put van naučnih krugova za građane Užica

Jasno i razumljivo, doktor Ana Krivokuća, rođena Užičanka, podsetila je učesnike tribine o ulozi DNK u našem životu.

DNK sa kojim smo se rodili, ne menja se do kraja života, a kako genetička informacija koju nosi nije samo naša već pripada i članovima naše porodice, genetsko testiranje može reći o rizicima za nastanak bolesti u budućnosti.

Nisu svi karcinomi nasledni, od onih koji jesu, česti su karcinomi jajnika i dojke, a rizici za kancer su, osim nasleđivanja, i porodična istorije i način života, sredina, slučajnost i starost, zbog čega bi trebalo uraditi genetsko testiranje koje se odnedavno novom tehnologijom radi na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu.

"Iz našeg biološkog materijala možemo da saznamo rizik za neke bolesti, rizik za nasledne bolesti, možemo da vidimo neke apsolutne rizike, da li ćemo oboleti sa 100% verovatnoćom ili ćemo možda imati samo povišen rizik; kod osoba koje su, na žalost, već obolele, možemo da vidimo na koji će način odgovoriti na neku terapiju, da li promeniti terapiju, da li malo bolje i detaljnije pratiti te bolesti, te pacijente koji su operisani, koji su već izlečeni", objašnjava Dr Ana Krivokuća, rukovodilac odseka genetičkog savetovališta za nasledni kancer u Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu.

Za to što rade na Institutu, a što je novo i u svetu, za program uvođenja protokola za genetičko testiranje naslednog karcinoma dojke i jajnika upotrebom inovativne tehnologije, prošlogodišnji su dobitnici nagrade za najinovativniju inicijativu, AFA nedelje inovacije.
"Mislim da je to neka svojevrsna nagrada za hrabrost jer smo takvu inovativnu tehnologiju uspeli da ubacimo u redovnu rutinu u naš zdravstveni sistem", kaže doktorka Ana Krivokuća.

Da se na Institutu radi genetičko testiranje, mnogi Užičani su tek saznali, a uporedo sa radom sa pacijentima, na Institutu nastavljaju i sa naučnim istraživanjima kako bi proširili broj testova koje bi mogli ponuditi pacijentima.